Укупно приказа странице

понедељак, 26. март 2018.

Свети Георгије убија Аждају ...


Шта нас чека ...


Овде сам направио један избор предвиђања који су на мене оставили утисак, за који сматрам да је интересантан за читаоце блога. Навео сам и изворе односно ауторе.
МИР ЈЕ РИМ наопачке. И очигледно да је Рим односно Ватикан играо важну улогу у светским збивањима кроз историју.
Ратова је било и превише, а неки нељуди из интереса праве планове за нове ратове, сукобе, страдања недужних, катаклизме, депопулацију планете, отимања планетарних ресурса, превласт, геноцид и разна ненабројана недела.
Први и други светски рат очигледно нису очистили свет од злочинаца који се изнова враћају, кроз потомке, тајна друштва, ђавоље секте, фашисте. Тај мрачни део умова и даље жели да прави нови светски поредак, по сваку цену,  у коме би они владали.
Изгледа да након извесног времена, морал и духовност људи буде у опадању и ту околност која је и настала деловањем сила мрака а недовољном будношћу добрих људи и верника покушавају да искористе и повуку свет у хаос.
Тајни зли и пребогати „владари“сконцентрисани на западу планете не мирују.То, да ли су они потомци мрачних Хазара који се сад називају Јеврејима али су и нека врста Јеврејске сатанистичке секте(а са њима генетски немају везе), неки Енглезима, Немцима, Американцима,Белгијанцима, Данцима односно има их и у свим народима, нећу потенцирати јер је јако дуга прича, али лако могу да се препознају по грамзивости, жељи за влашћу, неморалу, безосећајности, агресивности, ...Они у томе имају и помагаче у свим државама света, и зато нам је историја таква, каква је.
Добри људи углавном наивно ћуте и трпе верујући да све тако мора да буде, до једног момента када се чаша прелије и долази до побуне против зла.
Тај исти сој људи који је чинио зло кроз векове, то чини и данас...Али уз Божију помоћ овај преостали свет који жели ред и мир ће те све, што нам раде о глави на крају победити...
У једном од постова сам писао о предвиђањима монаха Гаврила и Тадеја, па бих сада наставио са објављеним пророчанствима за које мислим да заслужују да се прочитају. 
  1. Надолазеће несреће
  2. Старац Пајсије о НОВОМ РАТУ
  3. Старац Јосиф
  4. Старац Христофор

Икона која означава коначну победу Добра

1. Надолазеће несреће


ЈЕЗИВО ПРОРОЧАНСТВО ИЗ СВЕТЕ ГОРЕ: Свет чека 7 ратова, Албанија, Хрватска, Босна, Америка и НАТО напашће Србију, али ће доћи Русија ….
НА Светој Гори је ове године објављена књижица „Надолазеће несреће“. Сам њен наслов довољно говори. Аутор текста се не зна. Ово је један од апокалиптичних текстова у духу хришћанске традиције комбинован са елементима онога што су у српски јавни простор унела Тарабићева прорицања. У сваком случају, и сам скривени аутор, не без разлога – упозорава „Браћо, треба да будемо опрезни…“.
Ево текста „Надолазећих несрећа“:
„На несрећу, следећих неколико недеља биће почетак последњих догађаја пре краја света.
Од прошле године покушавао сам на разне начине да информишем пријатеље, рођаке и познанике о предстојећим несрећама. Сви они примили су моје речи с неповерењем и сматрали ме за лудог. Они нису хтели ништа да сазнају.
То је и разумљиво – човек који је далеко од Бога никада не жели да чује лоше новости. Такав човек више воли сплеткарења, ћаскања о фудбалу, о женама, о било чему, само не о догађајима које Бог пошаље. Нажалост, ти догађаји биће истовремено њихова КАЗНА. Када сам о томе попричао са једним праведним старцем он ми је заповедио да ОДМАХ престанем да обавештавам људе.
„Ти си дужан да припремиш своју душу“ – рекао ми је – „зато што нико не зна шта сутра може да се деси. Поуздај се у Бога и заступништво Светих, посебно Пресвете Богородице“. „Данашње генерације – каже старац – удаљиле су се од Бога и Божије благодати. Свако мисли да може све и да је способан да постигне успех без Божије помоћи  – важно је да технологије буду на високом нивоу, а новчаник пун новца и тада ће се решити сви проблеми. Али, баш тај технички прогрес ће нас уништити“!!! (Старац ми је рекао да Руси имају тајно оружје помоћу којег могу да униште читаве земље као дечје играчке).
Браћо моја, кад сам посетио тог старца почео сам да говорим о предстојећим догађајима. Он је схватио моје намере и рекао да ми то сазнање неће донети НИКАКВУ духовну корист – ја ћу само утолити грешну човекову радозналост. ИНСИСТИРАО сам, а онда је старац рекао да о неким стварима могу да говорим (прецизније, да могу да НАПИШЕМ) оним људима који мисле као ја и исто тако су забринути. Одлазећи од старца сав сам се ТРЕСАО. Ако се и пола тих догађаја стварно деси, онда може само једно да се каже – ТО ЈЕ УЖАС!!!
Данас или сутра, кад се приберем, обећавам да ћу вам рећи све што ми је старац рекао и шта ми је дозволио да напишем да не бих уплашио народ и изазвао талас дефетистичких расположења. (Не брините, Грчкој се неће десити ништа лоше, њене територије неће бити освојене). Али, то ће бити трагедија и казна за њене маловерне становнике, а не за земљу.
… (изостављено) тумачити речи светих и новомученика. Али, видећи знак покајања љубав Божија веома често долази да нас утеши. (Тако је старац, свештеник у пензији, почео своје поуке.
Иако сам на ногама од јутрос од 6ч. и веома уморан, ипак ћу почети да пишем. Кажем, „почећу“ зато што ћу писати много и дуго).
Све о чему су писали Свети оци наше Цркве десиће се тако до последњег детаља. Старац је рекао да је био задивљен када је у младости прочитао пророчанства Св. Козме Етолског. Почео је да моли Бога (тада још не схватајући сву озбиљност молитве) да му открије када ће се десити предсказани догађаји.
Међутим, након што је посетио Атос и разговарао са једним старцем схватио је своју грешку. Само Господ одлучује ко је достојан милости откровења. И, једном увече када се старац молио (то је било на дан када су Турци убили Кипране Соломоса и Исака) пред његовим унутрашњим погледом као филмска трака почели су да се развијају предстојећи догађаји.
(Ја сам, браћо, сигуран да је на том месту старац сакрио од мене нешто непријатно). Пророчанства неког г-на Георгија (Ђорђа) о седам ратова, која је записао и ширио један од браће, показала су се истинитим.
Сваки од ратова биће суровији од претходног. У сваки од ратова биће укључивано све више држава и тако ће рат захватати све више пространства земљине кугле.
Између ратова биће и периода мира. Становништво држава увучених у рат молиће Бога за помоћ, али њихове молитве неће бити услишене.
Становништво држава које не учествују у рату неће уразумити несреће њихових суседа, него ће уместо тога тежити рату и разарањима да би се осветили својим непријатељима.
На крају ће рат захватити читав свет. Свуда ће завладати глад, расуло, несреће, побуне, пљачке и болести.
Први рат био је онај који се десио у Грузији.
Грчка ће своју војску дати под власт предстојећег изабраног Цара. Русија ће претрпети још једну провокацију – напад од стране Грузије и овога пута потпуно ће уништити Грузију. Нажалост, губици цивилног становништва Грузије биће застрашујући. Док Руси буду ратовали у Грузији, Украјинци, подстицани од стране Американаца, такође ће почети грубо да провоцирају Русију.
Турска ће дозволити америчким бродовима и авионима да улазе у њене заливе и ваздушни простор ради наношења удара по Русији.
Од тог тренутка почеће одбројавање за Турску. Руси ће веома брзо победити Украјинце (прецизније речено, мало ће ко од Украјинаца пристати да ратује са Русима) и биће радо дочекани од стране становништва украјинских градова. Изнад Украјине и Црног мора први пут ће се десити ваздушне битке између Руса и Американаца, а Руси ће НЕПРИКОСНОВЕНО победити.
У Турској ће почети диктатура, а у то време Курди ће се подићи на устанак. Наступиће светска економска криза. Рушиће се јадан за другим економски системи држава, зауставиће се трансфери новца, настаће побуне народа из економских разлога, житељи Европе одбијаће да служе армији. (Ево главне карактеристика истинитости пророчанства: овај разговор са старцем десио се у септембру 2007.)
Следеће године у исто време, или најкасније у октобру (заборавио сам да кажем да када говорим „следеће године“ мислим „ове године“, зато што се разговор десио 2007.)
Америка и Израел напашће на Иран. Рат ће почети ОДОЗДО, због благослова који штити Грчку. Али рат ће се водити и у нашој непосредној близини: Албанија, Хрватска, Босна, Америка и НАТО против Србије и Русије.
У Грчкој ће за неколико недеља пасти влада, а ми ћемо на изборе. Онда ће нас напасти хунта која влада у Турској. (Надам се да се никада неће остварити пророчанства која сам пренео, да ће се показати да је старац био у прелести, а ја лаковеран и одмах му поверовао).
Када се десе ови догађаји упамтите две ствари: никада не издајте и никада се не одреците ХРИСТА и ОТАЏБИНЕ. (Сада је тешко време, појавило се много лажних пророка, тако да морамо опрезно да се односимо према свему што чујемо или читамо).
Не знам може ли се и мени веровати. Нека време покаже шта је истина, а шта није. Старац ми је рекао да је онај који наводи тачне датуме – на пример, да ће се 10. јуна 2007. десити то и то, очигледно у прелести и не треба да поверујемо у те речи. Сем тога, многи расколници-староверци, који су се одвојили од Цркве шире невероватне гласине и ни у њих такође не треба да верујемо. У пророчанствима светаца може да се говори о несрећама и страдањима, али у наведено време наступа спокојство и мир. Бог воли Своје дело и даје му могућност да се поново „уздигне“. А у лажним пророчанствима говори се само о несрећама које смењују једна другу, али нема ни речи о могућности спасења.
Наставићу сада да излажем пророчанства о ратним догађајима у свету, шта ће се десити са Грчком, посебно са нама, Грцима, и шта треба да радимо да се спасимо.
Црно море постаће Руско језеро након што буде освојена Турска. (Турска ће бити прва земља која ће на себи осетити руско тајно СУПЕР ОРУЖЈЕ).
Пошто наиђу на отпор од стране Турака и журећи да их победе док још НАТО не стигне да пружи помоћ Турској, Руси ће потпуно уништити ту земљу. Још пре тога Руси ће ући у Грузију, Украјину, Јерменију и Азербејџан и потиснути америчке трупе.
На северу ће Руси упасти у земље Скандинавије – Финску, Шведску, Норвешку – и освојиће их. То ће се десити зато што ће, иако те земље формално подржавају неутралност, баш са њихових територија бити нанет први озбиљан удар по Русији, чије жртве ће бити цивилно становништво.
Казна која ће задесити те земље ужаснуће читаво човечанство.
Затим ће Руси ући у Пољску, Чешку, Словачку, Румунију и Молдавију. Становништво православних балканских земаља подићи ће устанак, свргнути своје поткупљене владе и закључити савез са Русијом. То ће бити Срби и Румуни, али не Бугари. После тога Руси ће кренути на југ да помогну својим савезницима – Арапима, посебно Иранцима – у рату са Американцима.
До тада ће после жестоких борби Американци завладати читавом обалом Ирана, али неће моћи да продру у дубину земље јер ће се Персијанци очајнички супротстављати. Руси ће прећи по читавој Персији и поразити америчко-натовске трупе. Затим ће упасти у Ирак, Сирију, Јордан, Либан, Кувајт и на крају у Израел.
У то време САД и Израел покушаће први пут да примене нуклеарно оружје, али ће их Руси неутралисати. То ће изазвати прекиде енергије и комуникација у читавом свету. Затим ће Руси ући у Египат и заузети Суецки канал.
Током офанзиве на Блиском Истоку руске трупе проћи ће кроз Грчку, али Грчкој неће нанети ни најмању штету. Сем тога, трупе ће веома брзо проћи кроз Грчку. Та способност да на велика растојања брзо премештају трупе, велике по бројном саставу, биће значајна предност Руса.
То ће бити могуће захваљујући летелицама нове, непознате конструкције, које личе на летеће тањире. Затим ће Руси ући на Балкан да помогну Србима против „натоваца“ који их нападају, а такође и муслиманских и католичких балканских држава, и победиће.
Русе ће сломити и приморати их да поделе своје снаге само једна ствар – ИЗДАЈА Кинеза.
Иако ће у почетку Кина бити на страни Русије, након извесног времена саблазнивши се највећим у историји подмићивањем – влашћу над територијом читавог СИБИРА, Кинези ће повући своје трупе, и што је још горе омогућиће трупама савезника да Русима нанесу ударац с леђа. (Те НИШТАРИЈЕ које нису послале своју војску у помоћ Русима, сада ће их послати против ХЕРОЈСКЕ ГРЧКЕ АРМИЈЕ, која ће под вођством богомданог Цара Јована учествовати у борби у АРМАГЕДОНУ).
Али, ту их чека потпуни пораз од небеских анђеоских сила које ће их поразити. (Браћо, треба да будемо опрезни. Свештеник је само човек, по његовим сопственим речима, са свим греховима који су могући. Било би веома недолично упоређивати га са Пајсијем Светогорцем или другим старцима који су очигледно имали дарове Духа Светога.
Детаљно описивање војске и оружја које наводим могуће је зато што је отац лично учествовао у ратним дејствима у Кореји у звању поручника и зато другачије гледа на ратне догађаје).
Пошто заузме трон, цар Јован ће наставити да ратује – овога пута са Кинезима. (Грчка армија заједно са неколико савезника међу православним земљама, односно 100-150 хилјада лјуди, против армије од 200 милиона? Зар би она могла да порази непријатеље без очигледног посредовања Господа?) Огањ који ће сићи са неба и  „истопити“ Кинезе (тако ми је то описао старац), донеће славне слуге Господње – благородни анђели.
Кад победи Кинезе Цар ће се борити против СВИХ муслимана, прво у Азији, затим у Северној Африци. Али, још нисмо завршили о Првом рату.
Руси ће увести трупе у Источну Тракију и азијске земље. Западне трупе искрцаће се у Албанији и Пара-игнатијевим путем (чији ће знатан део до тада бити порушен) почеће да се крећу према истоку. Али пошто ће им бити тешко да се крећу разореним путем (бомбардовани путеви, срушени мостови, стални напади Руса) они ће донети лукаву одлуку.
Запад ће ВЕЋИ део својих трупа упутити Игнатијевим путем код нас у Грчку. То ће се десити, прво, зато што ће Грчка бити неутрална држава и њени путеви неће бити разрушени, друго, Грчка ће бити неформални савезник Русије.
Руси неће нанети удар по „савезној“ и пријатељски настројеној држави. Тако ће се и десити. Али, савезници ће страшно мрзети Грке зато што нису ратовали против Руса и зато нису имали никакве штете, док ће код њих на Западу њихове сопствене земље  бити практично уништене, а многи њихови блиски погинути.
Тешко Грцима који им падну у руке. Због безначајних разлога – на пример, због одговора на питање, је ли близу или далеко град, које ће они постављати сваком селјаку или пастиру – Грке ће мучити самртним мукама. Западне војске ће одступати од свог пута и нападати на велике и мале градове.
Поновиће се све подлости Крсташког похода. Западни војници плјачкаће куће, силовати жене сваког животног доба, убијати људе, палити ХРАМОВЕ. Изругиваће се над свештеницима, несреће ће долазити једна за другом, зато што ће чим оде један западни одред одмах за њим на то место доћи следећи…
Једини спас биће бекство у планине или шуме. Тешко старима, трудницама, малој деци и инвалидима. Али нове крсташе стићи ће тешка погубна казна код зидова Константинопоља. (БРАЋО!!! ПРЕКЛИЊЕМ ВАС!!! Не сматрајте речи мог старца недостојним поверења. Мој циљ уопште није у томе да унесем неслогу и посејем непријатељство међу Грке, православне хришћане. Ја сам само хтео да поделим са вама неке ствари које сам сазнао пре тачно годину дана и у почетку нисам поверовао, али су их касније реални догађаји потврдили.
Да бих све ово ради вас написао, узео сам одсуство с посла, оставио породицу и посветио овоме око 20 сати. Веома ми је жао што нисам стигао да вам напишем о благословима, о томе шта ми треба да радимо да се сами спасемо и спасемо оне који у ово не верују.
ОБЈАВЉЕН И ДРУГИ (ПОСЛЕДЊИ) ДЕО ПРОРОЧАНСТВА СА СВЕТЕ ГОРЕ: У НАРЕДНИМ ДАНИМА ПОЧЕЋЕ..
За крај ево понешто од старца. Данас сам га посетио да бих разјаснио неке ствари о којима су ме питала браћа.
У наредним данима ПОЧЕЋЕ (вештачки изазвана) светска економска криза, чија последица ће бити рушење СИСТЕМА КРЕДИТИРАЊА.
Пошто ће на Игнатијевом путу бита застоја (старац ми је рекао да ће војска бројати око 3 милиона људи), натовци ће послати део својих трупа преко Тесалије. Страшне невоље чекају житеље области којима они прођу. Биће уништена села у долинама, јер немају никакве природне заштите. Спасиће се само села у подножју планина Олимп и Кисамос.
Војске које иду преко Тесалије и Игнатијевим путем спојиће се близу Солуна. Град ће опет бити ОСВОЈЕН.
Свакаква зверства очекују житеље којих ће, срећом, тада мало остати у граду.
Током кратког грчко-турског сукоба неће погинути НИЈЕДАН грчки војник, али ће бити рањених. Војници ће стално држати прст на окидачу, биће размене ватре из пушака и топова (нарочито на острвима), али све ће то бити неорганизовани напади. (Питао сам га о томе, јер нисам разумео какав је то рат у којем неће погинути ниједан Грк).
Нас ће сачувати Божија заштита и просвећено Војно Руководство које већ припрема Повељу о одбрани Државе у складу са предстојећим догађајима. (Што се тиче ваздушних битака, не сећам се. Од овог момента пропуштаћу неке догађаје, о некима ћу само кратко рећи, а неке ћу из разумљивих разлога прећутати).
Турци планирају да освоје много великих грчких острва. Истовремено ће покренути бунт економских имиграната, својих ИСТОВЕРНИКА, дајући им оружје које је већ припремљено у неким местима у нашој земљи. Задатак побуне биће диверзије (дизање мостова и путева у ваздух, подметање пожара).
Нашим службама безбедности СВЕ је познато. (Најопасније штеточинство биће… Квар водовода и загађење воде…)
Из информација које ће добијати, Турци ће схватити да је покушај да освоје грчка острва једнак трагедији, зато ће покушати да делују изненада, нападајући континентални део Грчке. Турци ће бродовима послати своју војску у места за искрцавање – од Кавале до Атине! Мислиће да смо сву своју војску упутили на одбрану острва, а обалу оставили незаштићену.
Биће на два корака од циља, на шест миља од обале. Ту их чека Пропаст.
Пошто виде да није могуће да освоје острва, Турци ће напасти Кипар. Тамо ће бити жестоке битке и велики губици и војске и цивилног становништва. Срећом, брза офанзива руских трупа примораће Турке да повуку СВЕ своје трупе да би одбранили своју земљу.
Тада ће грчка армија Кипра ослободити окупиране територије. (Нажалост, биће етничких чистки).
НЕКО ОД БРАЋЕ ПИТАО ЈЕ ШТА ЋЕ БИТИ СА АМЕРИКОМ?
Нажалост, Америку чека потпуно уништење. Од 300 милиона становника колико их сада има, 90% ће погинути због разних узрока повезаних с ратом. (Наравно, ја се не сећам свих догађаја пошто је од тада прошло толико времена. Када сам посетио старца, записао сам његове речи на папиру и распитивао се код друге његове духовне деце).
Све то биће по Божијем допуштењу. Кад сам питао старца: па како ће Господ допустити да један народ – руски – негде напада, негде силом упада, он ми је одговорио да ће сви ратови у којима ће Руси учествовати бити изазвани провокацијама на које ће Руси одговарати.
Тако ће бити и са Турцима. Да после не могу да се оправдају пред Господом говорећи: „Шта смо ми лоше учинили, зашто си нас уништио својим оруђем – руском војском?“
Господ ће им рећи: „Ви сте сами без икаквог разлога напали Грке. То вам је – казна“. Из овог одговора старца схватио сам да Турци из сопствене жеље треба да нападну Грчку да би завладао закон Божије праведности. (Зашто сте тако неповерљиви? Зашто не верујете ономе што су предсказали свети и пророци наше Цркве? Зар не видите да је одбројавање већ завршено? Ви, који не верујете и свраћате на форум само из радозналости, одговорите ми на једно питање. Верујете ли у васкрсење мртвих?  У славни Други Долазак Господа нашег? Сами себе упитајте)
Ви игноришете оно што је рекао мој старац. Зар не чујете, зар вас не брине то што са свих страна долазе лоше вести? ПРОБУДИТЕ СЕ.
Не мислите да су ово само алузије. Ја мислим да је дошао час да припремимо наше душе. Исповешћу и Причешћем.
Један велики СВЕТАЦ нашег времена и ватрени ПАТРИОТА пред крај живота написао је три посланице и благословио да се предају тројици Главних Командира. Стварно, после петнаест година (у благослову је наведен тачан дан и месец) посланице су уручене примаоцима! Две у лето прошле године, а трећа у јесен.Ево како су примаоци схватили СВЕТЕ посланице: Грчки Владар, иако је у почетку мало сумњао, јер заиста није лако прочитати да ће се за неколико месеци све срушити, на крају је прихватио написано и понаша се мање -ише у складу са наводима у посланици.
Пошто је прочитао посланицу Први човек Армије заплакао је. Сетио се речи које му је рекао светац пре много година. Он је одмах променио војни статут земље (Тајно и Неприметно) тако да може да се одупре опасности која долази. Изненађујуће је било то што је Први човек Армије захтевао моментални сусрет са Владаром да би га информисао, а овај му је показао посланицу и питао: „Ниси ли ти због овога дошао?“
Трећа посланица била је послата владару највеће Православне Државе. Нажалост, према њој се нису понели толико озбиљно…
Владара су донекле информисали о садржају посланице, а он лично, није је прочитао. Зато што владару те земље стално стижу десетине порука и све оне су плод прелести. Зато су и посланицу нашег свеца схватили као недостојну пажње. Ето, шта ће њему бити казна! ПОЧЕЛА је светска криза.
Криза ће се час повећавати час смањивати. Непријатељи покушавају да код људи посеју очајање и панику. Колико ће наших грађана желети да послуша духовне савете духовника кад изгубе своја улагања и уштеђевине? Кад их буду отпуштали с посла? Када се камате на кредите повећају десетине пута за једну ноћ?
После прве експлозије, након неког времена изгледаће да се криза налази под контролом. Тада ће бити нанет нови ударац, још суровији и немилосрднији. Људи ће извршавати самоубиства на радном месту и код куће. Пљачкаће и палити продавнице и банке. Економија ће доживети крах. Биће уведени невиђени порези. Чак ће се и за домаће животиње (КОКОШКЕ, МАЧКЕ, ПСЕ) плаћати ПОРЕЗ.
Међутим, предстојећи рат преврнуће све.
Старац је рекао да не треба да покушавамо да сачувамо новац, драгоцености, драго камење. Нека све то пропадне. Те ствари нас неће спасити. Не бојте, се, не страхујте када наступе ти догађаји, каже старац. Господ наш, Његова Пречиста Мајка и сви свети узели су се за руке и окружили Грчку.
Сваки непријатељски чин против нас – претрпеће неуспех. Они који имају свог духовника нека се с њим саветују. Они који немају духовника, не верују у Господа – тих дана црквени јерарси Грчке издаваће спасоносне поучне посланице. Кад прође бура нека се свако снабде свиме што му је неопходно.Нека сваки члан породице има све што му је неопходно. Ви који имате благословену предност, сазнања о предстојећим несрећама, а такође и о препороду нашег народа (рекао је старац својој духовној деци) памтите свој свети дуг да помогнете сваком хришћанину који закуца на ваша врата. Ви ћете давати од СВОЈЕ СИРОТИЊЕ , а не од онога што вам претекне.
Нека је ПРОКЛЕТ онај ко одбије да помогне хришћанину. Онај ко мисли само о сопственој деци, а туђу децу остави да умиру. (Описао је такве догађаје).
Рука онога који куца на ваша врата биће не само рука гладног него и рука анђела који ће вас проверавати по заповести Господа. Нека буде проклет онај који затражи новац зато што ће склонити прогоњене и помоћи женама. Нека буде Благослов Божији на све који отворе своје домове. Чиниће вам се да су резерве хране потрошене, али оне се никад неће потрошити. Анђели Божији указиваће вам где ћете наћи храну.
Увек имајте код себе свету воду. Довољно је да додате само једну кап у мутну воду и изговорите молитву и вода ће постати употребљива за пиће. КАД ДОЂЕ ВРЕМЕ ДА СЕ ЈЕДЕ СПАНАЋ…
Једном је група војника чекала старца код ћелије. На крају су видели да старац иде према њима. Он је отворио жичана врата и поздравио их. Поседали су испод дрвета и почели разговор. Неки официр је рекао: „Оче, ја више не могу, поднећу оставку“… Старац се окренуо, погледао га и рекао: „Не, нећеш ти отићи. Ти ћеш командовати одбраном наше земље кад нас нападну Турци“… Сви су се зачуђено погледали.
-  А кад ће се то десити, оче?
-  Кад дође време да се једе спанаћ… одговорио је старац и променио тему.
Од тада је прошло много година, старац Пајсије је преминуо, а онај официр остао је у армији и добио унапређење. То је садашњи начелник Генералног Штаба Националне Одбране г-н Грапсас… Постоје ли пророчанства? И ако постоје шта треба да се деси ако је већ дошло време да се једе спанаћ?…
П.С. Ово ми је тек јуче испричао један монах – Светогорац, не журећи и уз осмех завршио причу следећом фразом: „Нека се то коначно деси зато што не може и даље да траје оно што се сад дешава“.Моћници овог света излазиће пред народ и претвараће се да брину, да жале обичне људе, сретаће се једни с другима и доносити мере за решење економских проблема. Али, они ће истовремено тајно чинити све што је могуће да доведу грађане и економију до потпуног расула. Да доведу људе до очајања и претворе их у животиње спремне на све ради парчета хлеба. Онај ко буде могао да нанесе више штете добиће већу награду. Њихове газде, слуге таме, убеђују их да је све већ под њиховом контролом и да их чека вечита власт.
Ма какав Морални недостатак имао сваки од владара, газде им дају могућност да тај недостатак надокнаде на све могуће начине. А ако неко не пристане да их у свему слуша? Тога чека срамота и „скидање са крста“ (видећете за неколико дана). Али, на највишим нивоима власти таме влада ужас и пометња. Они виде, чују, осећају да су на Истоку почели да се спуштају, падају, лете пукови храбрих одевених у бело.
Спасење човечанства је – у рукама Господа нашег.
Пометња међу светским владарима, натераће их да чине очајничке покушаје. Неки од владара неће сарађивати са силама таме и неће за њих бити слепо оружје. У њиховим душама почеће делом да говори хришћанска вера, делом љубав према отаџбини и делом љубав према својим породицама. Они ће пружати отпор, на њих ће се окомити, убиће их (то ће бити приказано као самоубиство).
Све ово што сам вам написао, браћо, чуо сам од мог старца прошлог викенда. Срео сам се с њим после много недеља. Моје сумње су биле оправдане.
Старац се крије. Он избегава јавност.
Припремите своје душе, рекао ми је. Предстојећа искушења захтевају велику веру и велика трпљења.
Са нама је Господ наш Исус Христос.  (за Факти.орг превела Ксенија Трајковић)

преузето са сајта web-tribune.com



2.   СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ О НОВОМ РАТУ

Старац Пајсије Светогорац је један од најзначајних и најуваженијих светогорских стараца 20. века, православни хрићански монах који је протеклих деценија постао једна од најсветијих личности у Грчкој

Канонизован је од стране Васељенске патријаршије 13. јануара 2015. године, а велики број православних у Грчкој, Русији и Србији сматрао је оца Пајсија светим док још увек није био званично канонизован.


"Руси ће заузети Турску и Турска ће нестати са мапе. 1/3 Турака ће постати Хришћани, 1/3 ће нестати, 1/3 ће отићи према Месопотамији. Средњи Исток ће бити поприште рата и Руси це учествовати у њему. Много крви ће се пролити. Кинези ће са 200 мил војске да пређу преко Еуфрата и да крену према Јерусалиму. Обележје или знак да се приближава ово време јесте рушење џамије Омар у Јерусалиму јер ће њено рушење означавати почетак радова обнове Соломоновог храма који је баш ту био изграђен.
У Цариграду ће се водити велика битка између Руса и Европејаца, и пролиће се доста крви. Грчка неће имати значајну улогу у овом рату али ће јој се на крају дати Цариград (или Констатинопољ како га они још увек зову), не зато што нас Руси поштују али неће бити бољег решења а и нова ситуација ће их на то приморавати. Грчка војска неће стићи да оде до Цариграда а већ ће јој бити уручен град.
Јевреји ће се, с обзиром да ће имати велику помоћ од европског вође, погордити (осилити) и покушаће да владају Европом. Тада ће 2/3 Јевреја постати Хришћани.
(групи младих богослова је рекао да ће доживети то време - разговор је био почетком 90-их)
Питање Старцу Пајсију: Да ли ће вођа овог рата бити Јеврејин?
Старац: Да, биће Јеврејин. Помоћи ће му и Папа. Зато је и св Козма Аетолски говорио: Тога Папу да проклињете јер ће он помагати уздизању антихриста. Други Папе у односу на овог изгледаће добри.
(исечак из књиге ЕКЛЕКТОС СКЕВОС, 266 стр.)
Другом приликом је рекао(из исте књиге)
Бојно поље биће Палестина, гроб ће им бити Мртво море. Ово ће трајати првих пола године. Али постоји и друга половина. После свих ових догађаја човек ће се наћи у безизлазу и почеће да тражи Јеванђеље. Христос се се сажалити на људе и показаће им знак (обележје) да би веровали. Тада ћеш морати да се потрудиш да нађеш неверника!

Старац Пајсије о будућим сукобима (ТУРСКА и Грчка)


3.Старац Јосиф

 
монах ватопедски, 2001. године разговарао је са групом руских свештеника где је рекао и следеће:


Старац Јосиф Ватопедски често је говорио о судби света и будућим грозним догађајима како би све нас на време припремио за невоље које нам предстоје.
У 2001.години, група самарских свештеника и мирјана, на челу са својим Архиепископом Сергејем, посетила је Свету Гору. Штампани извештај о том поклоништву био је публикован у првом броју православног алманаха “Духовни сабеседник” за 2002.год. не ретко, кад се покрене разговор са светогорцима, се говори о судби Русије.
Са почастима, у грчком манастиру Ватопед, посебно су примили Самарског архијереја 85-летни старац монах Јосиф (Јосиф – Млађи), ученик усопшег у Господу знаменитог Јосифа Исихисте. Тај подвижник сада живи у келији недалеко од манастира и руководи обитељ. О. Кирион, који је пратио Владику у улози преводиоца, после овог сусрета је ово рекао:
“На старчевом лицу се види благодат. Он нам је говорио о судби света и будућих грозних догађања. Господ дуго трпи безакоња наша, као пред великим потопом, но сада наступа крај дуготрпљењу Божијем – прошло је време очишћења. Препуњена је чаша гнева Божијег.
Господ ће допустити страдања ради уништења нечастивих и богобораца – свих таквих, који су створили савремене безпоретке, који су свим што не ваља заразили народ. Господ ће попустити да ће они са ослепљеним умом уништавати једни друге. Много ће бити жртава и крви. Но верујући се неће много плашити, и они ће имати скорбних дана, онолико колико Господ буде допустио ради очишћења. Плашити се тога не треба. Због тога ће бити повраћање благочешћа у Русији и у целом свету. Господ ће своје покрити. Људи ће се вратити Богу.
Ми већ стојимо на прагу тих догађаја. За кратко време све ће се ово десити, затим ће за богоборце бити следећа етапа, но они неће моћи осмислити своје планове. Господ им неће допустити. Старац је рекао да ће после процвата благочешћа бити близу крај историје”.Није лишио старац своје беседе и остале руске поклонике.
“Ми се молимо, – говорио им је, – да би руски народ дошао у то своје нормално стање, које је било до рушења, због тога што ми имамо заједничке корене и живимо за спас народа руског.Тако лоше стање је данас – општа ситуација у целом свету. И то стање се може називати као непосредно пред гнев Божији. Ми смо дошли до тог стања. Господ само по милости Својој трпи, а од сада више неће трпети, но по правди Својој ће почети кажњавати, због тога што је истекло време.
Биће рат и ми ћемо трпети велике невоље. Сада су власт у целом свету узели Јевреји, и желе у потпуности искоренити хришћанство. Гнев Божији биће такав, да ће сви тајни непријатељи православља бити уништени. Специјално ради њих ће се подићи гнев Божији да би их уништио.
Испитивања не треба да нас плаше, ми треба да увек имамо наду у Бога, са којом су страдале хиљаде и милиони мученика, тако су пак страдали и новомученици, због тога и ми треба да будемо спремни на страдање и да се не плашимо. Требамо имати трпљење, молитву и наду у Промисао Божији. Треба се молити за препород хришћанства после свега тога што нас очекује, да би нам Господ дао помажући нам, даровао нам снагу да се препородима. Но у то време треба само преживети.
Испитивања су давно почела, треба очекивати већу експлозију. Но после тога ће доћи до препорода.Сада се могу наслутити почеши догађаја тешких војних збивања. Као виновници тог зла биће Јевреји. Њих ђаво почиње да хушка да би уништили православну породицу Грка и Руса. И ради њих главне су препирке по свету.Они ће понудити Турцима да уђу у Грчку и чине шта им воља. А Грци имају владу,а у пракси као да је и немају, због тога што она нема силу.И Турци ће доћи свуда.То ће бити моменат када Русија може дићи своју силу како би отерала Турке.
Догађаји ће се овако одвијати: Када Русија дође у помоћ Грцима, Американци и НАТО постараће се да им се супротставе да не би дошло до сједињења два православна народа. Против православних стаће Јапанци и други народи.На територији бивше Византијске империје биће велико бојиште. Само изгинулих биће око 600 милиона људи. У свему томе ће активно учествовати и Ватикан да би спречио јачање Православља. Но то ће се окренути Ватикану на потпуно, до самог основа, његово уништење. Такав ће бити Промисао Божији.
Биће допуштење Божије, да би биле уништене све саблазни: порнографија, наркоманија итд. И тако ће им Господ ослепити умове да ће они с ненаситошћу уништавати једни друге. Господ ће то допустити да би настала већа чистка. Што се тиче тога, управитељи неће дуго управљати, што сад радимо нећемо дуго, после чега долази рат. Но, после тих већих чистки биће преображај Православља. По благовољанију Божијем, Господ ће излити благодат, такву каква је била у почетку, у првим вековима, када су људи отворена срца ишли ка Господу.
Тако ће се продужити НЕКОЛИКО ДЕЦЕНИЈА, па ће наступити диктатура антихриста. Такве ужасне ствари ми ћемо морати преживети, но не треба да нас оне ужасавају јер ће Господ да заштити. У суштини ми ћемо преживети невоље, глад, гоњења и много тога, но Господ своје не оставља. И ти који су постављани да буду власт потребно је да своје поданике приморавају да више буду уз Господа, више у молитви, и Господ ће своје заштитити. После великих чистки биће и велики преображај”.( преузето са сајта vijestio.com)


Старац Јосиф - Шта нас чека?



Отац Елпидије: Ово је поледњи Божић који ће те дочекати у миру(2017)

4.Старац Хростофор

 Пророчанство Старца Христофора о Русији и свету


Пророчка придвиђања схиархимандрита Христофора старца из Туле (1905-1996)


"Антихрист је пред вратима. Он ће Москвом ходити. Он има Москву под својом контролом . Када будете били у посети Москви, у метроу - идите само са молитвом Његов (антихристов ) печат  ће бити стављан само на оне који немају печат Божији"..
Старац је такође говорио да ће у  Цркви бити  велико  захлађење: у молитви, у покајању, у вери... "Биће  то очигледно велико захлађење. Охладнеће  молитва,  добра дела у свему. Топлине у Цркви неће бити."
"Храмови  ће бити украшени, да знате како! А то не мора да буде. Потребна је само молитва,  само молитва! Не треба стављати ствари због улепшавања. Отворени су храмови и створени су  сви услови да се  можете молити.  Није потребно украшавати.  Све је то прелест сатанска, нама то није потребно, ми смо православни хришћани. На нама је да душу спасимо, а лепота нам није потребна.  Нама раскош није нужна, потребна нам је молитва, да се спасимо. "
"Господ ће скратити време због спасења наших душа. А ако не скрати, онда неће бити спасења. Мене Господ води,  нећу доживети долазак  Антихриста (његову власт).
Ви ће те около ићи, тражећи старце по целом свету, а истинских стараца неће бити. Господ ће их све узети а ви ће те бити остављени Богу на вољу. Али не дуго после мене ће бити мешавина религија, и у цркве више нећете моћи ићи, неће бити Евхаристије и Причешћа. Тако ће брзо потпадати под рогатога, што ће те и увидети:  када храмови буду отворени и на службе буду ишли, тад ће тамо ићи као да само иду певати. У храмове који буду ишли неће бити вере православне, неће бити причешћа. У Тули ће остати два-три истински верујућа свештеника, а не више. У својим келијама ће се молити и молитву никада неће напустити.
Крстова неће бити. Прво ће нестати монашких крстова, а потом малих крстова. Биће проблем за оне који буду желели да крсте новорођенчад јер крстова неће бити. Правите залихе крстова. Правите залихе свећа, потребно је чувати и уље да би могли упалити кандило или свећу при молитви. Нафору ( просфору) уситните затим осушите и затворите у херметичке тегле, када се будете молили узмите пар капи водице и узмите осушену просфору а Господ ће наместити причест. У цркве нећете моћи ићи, водица и просфора ће бити уместо причешћа. А потом ће све наше храмове уништити, као што је некада било поново ће се десити.
У последње време ће много људи бити болесно, али не очајавајте, то ће бити за очишћење ваших душа.
Чернобилска катастрофа (Чернобилска хаварија) је испуњење осме главе Апокалипсе. Говорио је да прочитамо Апокалипсу.
Рубови одлазе одн. границе се повлаче (Грузија, Украјина и др.) но зажалиће. Арменија се никад неће одвојити, она би умрла без Русије. Сво време ће бити уз Русију и прогониће је. Али све ће бити нормално. Заиста покровитељ Русије је Мајка Божија. Над Русијом је Царица Небеска. Она се моли и чува нас под својим покровом. Због тога Русија неће бити ни пред ким на коленима. Православље ће и даље опстајати мада ће бити под притиском, а између конфесија биће велика борба.
О Санкт Петерсбургу је говорио:  “На крају крајева, град је осуђен. Све ће ићи под воду. Москва ће потонути (пропасти). Остаће једино молитвеници.”
Точак Апокалипсе се окреће огромном брзином.  Да, Русија ће оживети. А Москва?  Дио Москве ће потонути (провалија). У Москви где се налази маузолеј (Лењина)  и даље преко реке и део где је хотел Русија ће потонути. Тула – Лењинов округ и Скуратово ће пропасти.  А Санкт Петерсбург ће отићи под воду. Тако је угодно Господу Богу. Тако  је и било са Содомом и Гомором. Такође и овде ће бити.
Старци се у ствари моле да буде рат, а после рата ће бити глад. А ако не буде рата, онда је то лоше јер ће сви погинути (душевно).  Рат ће бити кратког даха.
Говорио је да ће у Цркви ускоро бити све католичко, како ће изменити Символ вере, тако да ће тамо  бити немогуће ићи, а потом ће храмови бити затворени.
Баћушка је говорио да више не тражимо стараца, јер их више неће бити.  У Тули стараца  неће бити и  да се не ослањамо ни на кога. Уздајте се у Матер Божију и њој се молите. Једном му је постављено питање: “Баћушка у Апокалипси је написано да воде нигде неће бити.” Баћушка је одговорио: “Воде ће бити за оне који буду ишли код благословене Ефросиније, у Кулиупанову ће бити извор до свршетка века.”
Говорио је да морамо имати залихе воде и крекера за десет дана, и да ће бити тако да из куће нећемо стићи изаћи.  Но изабраних ради скратиће се ти дани.
Старац је поштовао цара и царску породицу па чак и тих осамдесетих година је говорио да ће бити прослављен цар (Свети Цар Николај II Романов).  Цар и његова непорочна деца су пострадали за нас, Русију умили својом крвљу и искупили нас.  Баћушка је говорио да народ плаче (испашта) због тога што је Цар Божији помазаник. Тако нам се све ово и дешава због тога што смо издали цара-свештеника  (цара-баћушку).
О Распутину баћушка је говорио веома захвално и био је тиме веома почаствован. Бољшевици сматрају  Распутина за чаробњака и расколника, а баћушка је говорио: “ Не, то је велика грешка. Он је био велики, велики Божији човек. Он ће с царем и царевићем бити прослављен.” О књизи Б. Пикулаја и филмовима о Распутину баћушка је рекао: “ Не гледам ту мрзост (гадост), то што су јевреји написали. Он је честит и велики у Бога, он је свет, њега су олагали и он ће бити са царевићем.”
Баћушка је говорио: “Одећу донесену с улице или производ пошкропите светом водицом. Донесите себи по потреби Богојављенске водице, наспите у посуду (ведро) пет литара водице а затим потопите гардаробу или производ. Све што донесете погружавајте јер је сада много чаробњака. Све би требало пошкропити водицом.
Ваучере немојте узети. Саветујем вам да их неузимате. Како можемо продати имовину нашег Светог Цара Николаја Романова.
Ускоро мене неће бити, но остављам вам молитву. Увек прочитајте ово а нарочито ујутру: “Господе избави нас од Антихриста, демонске силе и враџбина.” У овој молитви је садржано све и где год да се налазите требате ју понављати.
Како је  Содома и Гомора погинула због разврата, тако ће и нас Господ сажести огњем, све ће горети. Велики градови као што су Москва и Санкт Петерсбург ће погинути.
Русија ће процветати, биће нови цар, он ће Русију васкрснути и ослободити од ове сатанске инфекције и живот ће бити врло добар, побожан, али све зависи од  нашег покајања, и потребно је целокупно покајање да би дошао цар, а без покајања цар неће доћи. На кратко време ће нам Господ послати цара али прије тога ће бити рата. На власт ће поново доћи комунисти, масони а онда ће почети страшан прогон (геноцид) који ће бити окрутнији од оног после револуције. Отац нам је рекао: “Све ово раде жидомасони. Они желе да затру веру православну, да је претворе у прах. И онда ће цар дати благослов козацима да иду бранити веру православну.
Рат ће бити муњевит, ракетни, па ће све бити затровано. Баћушка је говорио да ће бити све затровано неколико метара у земљу. А они који остану живи биће им веома тешко јер земља неће више рађати. Говорио је да ће после рата остати тако мало људи на земљи.
У централном делу Русије ће бити врло мало рата. После тога широм земље ће бити врућина и страшна глад и не само у Русији. Страшна жега и слаба жетва ће бити последњих пет до седам година. Прво ће све родити а потом ће пљуснути киша и биће поплаве и сав усјев ће трунути. Пресушиће реке, језера, баре а и океани ће пресушити. Истопиће се глечери и спустити са планина из својих седишта. Сунце ће бити врло врело. Људи ће желети да утоле жеђ, биће у покрету тражећи воду а воде неће бити. Примећиваће рефлексију од сунца и стакла и мислиће да виде воду, а затим ће долазити до места и видети да нема воде већ да сија стакло.
У последње време ни једног житеља неће бити, људи  ће бежати из манастира. Ђаво ће преузети контролу у манастирима. У реду, ако неко остане код куће, тражиће свој ћошак куда да бежи. А они који буду негде бежали они ће умирати испод ограде (умирати испод ограде је израз за оне који умиру као бескућници или пијанице).
Баћушка је имао врло негативан став према становима. Говорио је: „Купите кућу са земљом.“  Родбина не треба да се воза около већ се уједињујте и купујте заједно. Купите кућу на селу, па макар и земуницу. На томе је Божији благослов. Купите и одмах копајте бунар да би сте имали своју воду и одмах посадите врбу (на северној страни), јер под врбом увек има воде.
Још ће бити могуће сабирати воду кап по кап. Ове капи су сузе Мајке Божије. Ми ће мо јести корење, траву и потребно је прикупљати лишће од липе. То ће вам бити хлеб и вода. Господ ће чудом хранити. Који не буду издали Бога и који буду ишли за Њим, тада ће им Господ већ за живота давати венце. Тада ће бити страшна глад, мртвих тела ће бити свуда около а ви који будете имали земљу она ће вас хранити.
Не будите лењи. Господ воли вредне. Вратиће се „рало за орање“ како је говорила благословена Матрона. Ручни рад ће се вратити, читајте Матрону. У то време моћи ће те се спасити само у својим домовима. А у граду, каква ће ситуација бити? Светло ће бити угашено, искључен гас, вода, неће бити ничега, и људи ће готово живи да труну у становима.
Након 2008. године ће време летети брзо, године ће бити као месеци. Након 2008. године посебно будите скромни. Остатак преживелих православних ће се сакупљати и поћи својим путем. И ми ћемо стремити ка спасењу. Русија ће бити силна и сачувана. Сви ће бити привучени Русији и Православљу.
То су пророчанства старца Христофора из Туле која су написана у књизи: „Схиархимандрит Христофор“.




С нама Бог !


Толико за сада. 
Слава Господу.








петак, 5. јул 2013.

Први српски краљ Михаило Војислављевић



  

Први српски краљ

Српски Краљеви, Цареви , Династије…

Први Србин (нерачунајући више од стотину српских краљева и царева из старијег периода коју „берлинска“ историјска школа игнорише које сам набројао у другом посту о забрањеној историји Срба) који је крунисан за краља био је предак Стефана Првовенчаног, краљ Михаило Војислављевић, господар Дукље, који је први након погибије кнеза Часлава Клонимировића објединио српске земље од Цетине до Скадра и од реке Босне до Београда. Михаило је успевао да продре све до Драча, и да против Бугара и Византије ратује делимично успешно. Његов син Константин Бодин био је проглашен и за цара Бугарске.
Уздизање краља Стефана, а игнорисање Михаила обично се објашњава чињеницом да је потоњи био близак Риму и да је крштен по западном обреду, али је то последица каснијег начина размишљања и преувеличавања нечега што је у основи у том времену било верско-политичко, а не етничко питање, игноришући притом чињеницу да је и краљ Стефан своју круну примио из Рима.
текст који сам користио и који ме је инспирисао за овај пост . Највише сам матееријала поставио о краљу Михаилу Војислављевићу, Цару Душану Силном, и цару Јовану Ненаду о којима још увек мало знамо...

                                    

МИХАИЛО ВОЈИСЛАВЉЕВИЋ

СРБСКИ КРАЉЕВИ, ЦАРЕВИ, ДИНАСТИЈЕ


Познат је по свом портрету у цркви Светог Михаила у Стону, који је једини сачувани приказ српских владара из преднемањићке епохе (слика горе).

          Михаило је био син Стефана Војислава, који је према наводима „Летописа Попа Дукљанина“, попут Јована Владимира, био ожењен принцезом из Самуилове (976 — 1014) породице са којом је имао петорицу синова (Гојислав, Предимир, Михајло, Саганек и Радослав). Извесна потврда овога се може наћи и у чињеници да су Словенски устаници, који су се 1072. године побунили против Византије, тражили од Михајла да им пошаље једног од својих синова да га прогласе за цара и Самуиловог наследника[3]. Не зна се када је тачно рођен, али се на основу навода Попа Дукљанина да је са својом браћом учествовао у бици код Бара 1042. године, може закључити да је рођен крајем друга или почетком треће деценије XI века.
Страни извори не говоре ништа о његовом брачном стању, док се код Попа Дукљанина може наћи податак да се женио два пута и да је имао седам синова из првог (Владимир, Пријаслав, Сергије, Дерија, Гаврил, Мирослав и Бодин) и четворицу из другог брака (Доброслав, Петрислав, Нићифор и Теодор), који је склопио са рођаком византијског цара. У прилог брака са византијском племкињом, свакако да иду грчка имена деце из другог брака, као и податак да је он на почетку своје владавине, око 1052. године, добио византијску титулу протоспатра, који је у сагласју са Попом Дукљанином, који наводи да му је након преузимања власти умрла прва супруга, након чега се он оженио Византинком. Претпоставља се да је, уколико је до брака уопште и дошло, био ожењен ћерком једне од сестара Константина IX Мономаха (1042 — 1055), за које Псел наводи да их цар уопште није волео, највероватније старије Јелене[3].
Владавина
 Након смрти Стефана Војислава средином XI века[4], Михајло је на управу, према Попу Дукљанину, добио Облик (Тарабош), Црмницу и Прапратну. Међутим, убрзо је дошло до сукоба међу Војислављевим синовима из којих је као победник изашао Михајло. Није искључено да је превагу на Михајлову страну донела византијска помоћ, али је извесно да је најкасније 1051. или 1052. године он признао врховну власт Византије, добивши титулу протоспатра[5], а можда и неку цареву сродницу за супругу. Извесно је такође, на основу византијских извора, да се под његовом влашћу пре 1072. године нашао и Котор, што неки аутори такође повезују са признавањем византијске власти односно миразом византијске племкиње[3].

Наредне две деценије, историјски извори не знају ништа о Михајлу и његовој владавини, тако да се он у том периоду највероватније бавио сређивањем унутрашњих прилика у земљи, јер Поп Дукљанин наводи да је Травунија на почетку његове владавине покушала да се отцепи.
 Током 1071. године, Византијско царство доживљава слом и на истоку (26.08. Битка код Манцикерта) и на западу (у априлу Нормани освајају Бари), а грађански рат који траје већ пола века поново избија на површину и захвата Царство. Већ наредне године, Словени у Поморављу подижу нову побуну предвођени Ђорђем Војтехом. Они су од Михајла затражили да им пошаље једног од својих синова, да им буде вођа и да га прогласе за цара. Тако су се почетком јесени 1072. године, устаницима прикључили Михајлов син Бодин и војвода Петрило са одредом од 300 људи. Они су заједничким снагама заузели Призрен и разбили византијску војску, заробивши том приликом дуку скопља Михајла Даласина и војсковођу Лонгивардопула, који је послан Михајлу, док су устаници Бодина прогласили за цара Бугарске, под именом Петар ИИИ. Након тога је заузето Скопље, после чега се Бодин упућује на север ка Нишу, док Петрило са делом снага креће на Костур, заузимајући успут Охрид и Девол[5].

Паралелно са наступима устаника, Михајло је кренуо у офанзиву ка Драчкој теми. Међутим, већ крајем године Петрилова војска је потучена код Костура, његов заменик је заробљен, а он сам је успео да побегне преко данашње Албаније ка Михајлу. Пораз јужне устаничке армије, приморао је Бодина да са од Ниша упути назад ка Косову, у покушају да спречи Византинце да му одсеку одступницу ка Зети. Михајло му је у помоћ послао свог некадашњег заорбљеника и византијског војсковођу Лонгивардопула (кога је оженио својом ћерком) са домаћим трупама ојачаним Норманима. Војске су се спојиле и код Пауна на Косову је дошло до борбе у којој су устаници потучени, сам Бодин, који се одликовао снагом и храброшћу[5], је заробљен, а Лонгивардопул је током борбе прешао на страну Византинаца. Бодин је послан у Цариград, где је био затворен у цркви светог Срђа и Ваха, након чега је послан у Антиохију, одакле га је спасао Михајло[6], потплативши млетачке трговце да га ослободе током уличних нереда између Грка и Јермена[7], док је Војтех умро од последица рањавања. Војне операције у драчкој теми су настављене до 1075. године[3], када Нићифор Вријеније сузбио Михајлове снаге и повратио граничне утврде према Зети, али није улазио у њу, плашећи се да му се не понови византијски пораз код Бара из 1042. године[8].
Последње године и повезивање са Норманима

Након Бодиновог повратка из заробљеништва, он је постао савладар свом оцу, коме су изгледа, током борби са Византинцима погинули сви други синови[9]. Почетком 1077. године, он користи унутрашње сукобе у Византији и заузима Дубровник[1], а током исте године се проглашава за краља, за шта је од Папе затражио и потврду, од кога је покушао да издејствује обнову Дукљанске архиепископије. Папа Гргур ВИИ му је током 1078. године потврдио титулу краља и највероватније му је послао краљевски венац[10], док су његови захтеви о обнови Дукљанске архиеписопије усвојени 1089. године, након његове смрти. Поред повезивање са Папством, Михајло је успоставио везе и са Норманима са југа Апениснког полуострва, који су се спремали да се искрцају на Балканско полуострво предвођени Робертом Гвискаром. Он је у априлу 1081. године оженио свог сина Бодина Јаквинтом, ћерком Архирица Норманина из Барија.

Сматра се да је умро непосредно након тога, пошто се током норманске опсаде Драча 18.10. исте године, помиње само његов син Константин Бодин. Према писању Попа Дукљанина, владао је 35 година, сахрањен је у цркви светог Срђа и Ваха на Бојани и наследио га је брат Радослав, који је владао 16 година, након чега га је Бодин збацио са власти.


Династија Војислављевића, дукљански краљеви,




-Михаило Војиславић, кнез Дукље 
(1051-1077), краљ (1077-1081),


-Константин Бодин, краљ Дукље (1081 - 1101), син краља Михаила,

-Јаквинта,краљица,удовица краља Бодина,

-Добросав I,краљ Дукље,

-Добросав II, краљ Дукље,

-Кочопар, краљ Дукље,

-Ђорђе, краљ Дукље (1116-1118 ) и (1125-1135),

-Грубеша, краљ Дукље (1118-1125),

-Владимир, краљ Дукље (1104-1116),

-Градихна, краљ Дукље (1135-1146),

-Радослав, краљ Дукље (1146-1181),

-Михаило II, краљ Дукље (1181-1186),

-Десислава, краљица Дукље,

Николићи-Самуиловићи


венчање Самуилове ћерке Мирославе и Асока,слика из XIV века,

Пошто су Самуило и његова браћа синови брсјачког кнеза Николе и Византинке Рипсиме,не могу се сматрати Бугарима (Брсјаци су српско племе и немају везе са Бугарима) и не могу се сматрати Македонцима (та нација тада није постојала),могу слободно да се сврстају у српске владаре,као сто је то сам цар Самуило навео у натпису на надгробној плочи посвећеној мајци и брату.А доказ у прилог ове тврдње је да су после изумирања Самуилове лозе,Брсјаци тражили од дукљанског краља Михаила Војислављевића да им пошаље некога за цара,Михаило им је послао свог сина Константина Бодина.


-Самуило,цар,976-1014.
-Гаврило Радомир,цар,1014-1015.
-Јован Владислав,цар,1015-1018.
-Петар Дељан,цар,1040-1041.
-Ђорђе Војтех,цар,1072.
-Константин Бодин,као цар носио име Петар,1072.



Династија Немањића

српски краљеви, дукљански краљеви, српски цареви, бугарски цареви, византијски цареви,



-Стефан Првовенчани,краљ,1217-1228.
-Вукан Немањић, дукљански краљ,+1208.
-Ђорђе Вукановић Немањић,дукљански краљ,1208-1248.
-Стефан Вукановић Немањић,дукљански краљ,1208.
-Константин Тих Асен,бугарски цар,1257-1277, (по женској линији),
-Стефан Радослав,краљ,1228-1234.
-Стефан Владислав I, краљ,1234-1243,
-Срефан Урош I, краљ,1243-1276.
-Стефан Драгутин, краљ,1282-1316.
-Стефан Урош II Милутин,краљ,1282-1321.
-Стефан Владислав II, краљ,1321-1336.
-Ана, (Неда,Доминика),самостална бугарска царица,1330-1337.
-Стефан Константин, краљ,1321.
-Стефан Урош III Дечански,краљ,1321-1331.

ЦАР ДУШАН СИЛНИ

-Стефан Урош IV Душан,краљ,1331-1345.,цар,1345-1355.

Енглеска мапа Душановог царства

Немачка мапа Душановог царства
Наша школска мапа Душановог Царства

 

Стефан Урош IV Душан Немањић, познат и као цар Душан Силни (око 1308 — 20. децембар 1355) је био српски средњовековни краљ (1331 — 1345) и први српски цар (1346 — 1355). Био је син краља Стефана Уроша III Дечанског и отац цара Стефана Уроша В, у народу прозваног Нејаким, последњег владара из династије Немањића.

Душан је са власти збацио свог оца Стефана Дечанског, уз помоћ властеле незадовољне политиком Стефана Дечанског према Бугарској и Византији, након битке код Велбужда. Душан је значајно проширио границе српске државе према југу, све до Коринтског залива, искористивши унутрашње немире у Византији. По освајању великих византијских територија Стефан Душан се 1345. прогласио за цара Срба, Грка (тј. Ромеја) и Бугара, српску цркву је са ранга архиепископије је уздигао на ранг патријаршије, да би га први српски патријарх Јоаникије 1346. крунисао.

Познат је и по доношењу Душановог законика, најзначајнијег српског средњовековног правног акта. Завршио је манастир Дечане, задужбину свога оца, а његова најзначајнија задужбина био је Манастир Светих архангела код Призрена, где се налазио и његов гроб. Без обзира на то, Стефан Душан је једини владар из династије Немањића који није био проглашен за свеца после смрти.

Опеван је у народним песмама.
Његова круна се држи у Цетињском манастиру у Црној Гори.
Фреска из манастирске цркве у Леснову,

О Цару Душану Силном и правој српској историји тек треба да кажу коју реч нови СРПСКИ али и сви други Непристрасни и Самостални историчари истражујући стварно и темељно  а не преписивајући берлинску школу.(има их већ приличан број али им систем ограничава рад, и не могу ништа да промене без обзира што имају веродостојан материјал)

-Симеон Урош,цар,1359-1372.
-Стефан Урош В,цар,1355-1371.
-Јован Урош,цар,1372-1373.
-Константин Дејановић,самозвани цар,1380. (сестрић цара Душана),
-Јован VIII Палеолог,византијски цар,1425-1448.(женска линија),
-Константин XI Палеолог Драгаш,византијски цар,1449-1453. (женска линија),
-Тома Палеолог,титуларни византијски цар,1453-1465. (женска линија),
-Андреја Палеолог,титуларни византијски цар,1465-1502,предао своје титуле.(женска линија),



Династија Балшић


Династија Балшић је имала само једног припадника са титулом краља,

-Константин Балшић (?-1402),син Ђурђа I и Теодоре,самовољно се прогласио за краља у Драчу 1394.године.


Династија Мрњавчевић



-Вукашин Мрњавчевић,српски краљ,1366.-1371.
-Марко Вукашиновић Мрњавчевић,српски краљ,1371-1395.


Династија Котроманића




-Стефан Твртко I Котроманић, краљ,1377-1391.крунисан у манастиру Милешева,на гробу Светога Саве круном Немањића,

-Стефан Дабиша,краљ,1391-1398.

-Јелена Груба,самостална краљица,1395-1398.

-Стефан Остоја,краљ,1398-1404.

-Стефан Твртко II Твртковић,краљ,1404-1409.

-Стефан Остојић,краљ,1481-1421.

-Стефан Твртко II Твртковић,краљ (други пут),1421-1443.

-Стефан Томаш,краљ,1443-1461.

-Стефан Томашевић,краљ,1461-1463.

-Матија Шабанчић,краљ,постављен од Турака,1471.

-Никола Илочки,по женској линији од Котроманића,краљ,1471-1477

 

Цар Јован Ненад

Срби су и пре Сеоба живели у данашњој Војводини

Срби на територији Војводине били су део староседелачког словенског становништва (посебно у Срему), а већи број Срба почиње да се насељава на то подручје почевши од 14. века. Пре почетка турског освајања овог дела Паноније, Срби су чинили готово половину становништва.
Српске владарске куће подизале су многе задужбине на територији данашње Војводине, међу којима се посебно истичу манастири Кусић и Сенђурађ, чији су ктитори били Бранковићи у 15. веку.
Спаљивање моштију Светог Саве на Врачару догодило се након што су Срби у Банату дигли велики устанак и његов лик ставили на ратни барјак – 100 година пре Великих сеоба.
Спаљивање моштију Светог Саве



Седамдесетак година пре Банатског устанка, краткотрајно је том територијом владао самозвани српски цар Јован Ненад, чија се држава две године простирала на целој територији данашње Бачке, већим делом северног Баната и данашњом јужном Мађарском.
Држава Јована Ненада 1526/27.

У историји најпознатији као Јован Ненад, називан је и Црни човек, због једне црне линије коју је имао на телу од десне стране чела до десног стопала. По неким мишљењима пореклом је из рода Црнојевића који су се доселили у Поморишје. На мађарском језику је познат као Фекете Iвáн или Фекете Јовáн, Фекете Ембер, Цсерни Јовáн, Цсернајевицс Iвáн.

 

Владавина

Битком на Мохачком пољу 29. августа 1526. године Турци су уништили војску угарско-чешког краља Лудвига Јагеловића, који је и сам ту погинуо. После ове битке Угарска престаје да постоји као независна држава, а њена територија бива подељена између Турског и Хабзбуршког царства.
Краљ Лудвиг није имао деце, те се Угарска подели на две странке: једна странка изабере за краља Iвана Запољу, угледног угарског властелина, а друга странка прогласи краљем Угарске Хабзбурговца Фердинанда, шурака Лудвигова. У борбу између ових супарника умешао се и вођа српских плаћеника, Јован Ненад, кога су савременици, због црномањастог лица, звали Црни Човек.
Не зна се тачно ко је био Јован Ненад. Он сам је тврдио да је потомак византијских и српских владара. Неки савременици су га сматрали изданком српских деспота, а други човеком ниског рода. Неки извори казују да је рођен у години звери 1492. Постојало је веровање да је од те године (од седамхиљадите по византијској ери, 5508+1492=7000) настао втори век, кад сваког тренутка може да буде пропаст света. Он се одмах после Мохачке битке појавио између Тисе и Дунава на челу једне српске чете, за кратко време протерао је Турке из Бачке и загосподарио над целом Бачком, као и над деловима Баната и Срема. Тиме је створио једну краткотрајну независну државу, за чију је престоницу изабрао Суботицу. На врхунцу моћи, Јован Ненад се у Суботици крунисао за српског цара. За војног заповедника својих чета поставио је вештог војника Радослава Челника, за изасланика код страних владара школованог протестанта Фабијана Литерата, а за палатина и благајника племића Суботу Врлића, родом из Јагодине.

Српско царство Јована Ненада
Војска му је бивала сваким даном све већа и почетком 1527. године бројала је око 15.000 људи. Када су његови противници заузели Суботицу, Цар Јован Ненад је пренео своју престоницу у град Сегедин.
У први мах Цар Јован Ненад је пристао уз Запољу, али угарски племићи, чија је бивша имања по Бачкој присвојио, удаљише Запољу од њега, те он почетком 1527. године пристане уз Фердинанда. Борбе око угарског престола сматрао је Цар Јован Ненад само привременим занимањем, а главним задатком сматрао је борбу против Турака за ослобођење српских земаља. Фердинанд се налазио у првој половини 1527. ван Угарске, припремајући се за борбу против Запоље, који је у то време слао једну војску за другом против Цара Јована Ненада, да га уништи пре Фердинандова доласка у Угарску.
Прву Запољину војску, под вођством Владислава Чакија (Цсакy), поразио је Цар Јован почетком априла, а у покољу погине и сам Чаки. I другу војску краља Запоље, под вођством ердељског војводе Петра Перињија, победио је Цар Јован крајем априла код Селеша (Селешка битка) на Тиси, а Перињи се с муком спасао. Трећа војска, целокупна снага Ердеља и горње Угарске, под вођством Перињија и бискупа Цибака, однесе, крајем јуна, на Седфалском пољу победу над царевим четама. У крвавом покољу паде око 8.000 царевих људи.
У року од месец дана цар се опет прибрао од страшног пораза и попунио је проређене редове својих чета. У то време је ушла у Угарску и Фердинандова војска, те Цар Јован крене њој у сусрет. Успут је свратио у Сегедин, где га из заседе смртно рани пушчаним зрном један Запољин присталица, те цар умре од ране 26. јула 1527. године у Торњошу, недалеко од Сенте. Војска Фердинандова наиђе на слаб отпор, јер су Запољине чете биле проређене и изморене борбом против Цара Јована, те Фердинанд за кратко време протера Запољу из Угарске. После смрти Цара Јована, његова војска се за кратко време расула, што је био крај и његове државе.

Наслеђе

Током времена, Цар Јован Ненад је постао легендарна фигура за Србе. Многи историчари га сматрају зачетником данашње Војводине, а у Суботици му је подигнут споменик са натписом: „Твоја је мисао победила“.
Према Алекси Iвићу (Iсторија Срба у Војводини, Нови Сад, 1929), главна заслуга цара Јована лежи у томе што је он први дошао на мисао да на земљишту јужне Угарске створи засебну покрајину словенског карактера. Он је ту мисао и остварио, те је тиме постао зачетник данашње Војводине. Његовом смрћу, уништена је и његова творевина, али идеја, коју је он унео међу Србе у Угарској, није више могла да се уништи.
Како тврди Веселин Џелетовић (Последњи српски цар - Јован Ненад, Поета, Београд, 2007), од појаве цара Јована Ненада Војводина Српска је увек по својој државотворној мисли улазила у састав Српске Државе. То своје државотворство Војводина Српска је испољавала у оружаним устанцима народа, у плановима и представкама грофа и деспота Ђорђа Бранковића, патријарха Арсенија III Чарнојевића, у представкама и одлукама Народних Сабора, нарочито Темишварског Сабора из 1790. године, на чувеној Мајској Скупштини из 1848. и Благовештенском Сабору из 1861. у Сремским Карловцима.

Споменик цару Јовану Ненаду у Суботици

                                                  Јован Ненад,цар српски,1526-1527.

     Представљао се потомком неколико династија: Немањића, Комнина, Палеолога, Асена, Лазаревића, Бранковића...самовољно се прогласио за цара,али је ипак имао војску и државу подједнако моћну као аустријску и мађарску....убијен на превару од стране Валентина Терека (сина племкиње Цреповић и праунука Мурата I) у селу Торњошу код Суботице...

                                                

Литература

  • Веселин Џелетовић, Последњи српски цар - Јован Ненад, Поета, Београд, 2007. IСБН 978-86-86863-00-3
  • Народна енциклопедија (1927. год.), чланак написао Алекса Iвић, професор Универзитета у Суботици.
  • Др Алекса Iвић, Iсторија Срба у Војводини, Нови Сад, 1929.
  • Милан Туторов, Мала Рашка а у Банату, Зрењанин, 1991.
  • Драго Његован, Присаједињење Војводине Србији, Нови Сад, 2004.
  • Др. Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 1, Нови Сад, 1990.
  • Петер Рокаи, Золтан Ђере, Тибор Пал, Александар Касаш, Iсторија Мађара, Београд, 2002.
  • Владимир Ћоровић, Iлустрована историја Срба, књига четврта, Београд, 2006.
_________________________________________________________________


Под Турцима смо робовали 345 година – не 500!!!



 


     Ово је једна од најчешће понављаних неистина о историји Срба иако је њу невероватно лако развејати – довољно је само знање математике из другог разреда основне школе и историје из седмог.

Премда је та година била од великог значаја, 1389. нисмо пали под Турке. У деценијама након Косовске битке, Србија је, премда једно време вазал Османлија, била независни ентитет, ништа мање него што је то данас, и под Турке је пала 1459. године, османским заузимањем Смедерева.

За све време робовања Срби су дизали устанке, а дали су и највећи допринос ослобођењу 1718. године, када су Аустријанци ослободили Београд и данашњу Шумадију и васпоставили Краљевину Србију са хабсбуршким монархом као сувереном (Отомани су поново освојили ту територију 1739.), али је онај који је де факто донео слободу Моравској Србији остао познат као “први” 1804. године (са краткотрајним падом између 1812-1815).

Проста математика: 1804 – 1459 = 345.

Као и обично, Срби су мегаломани и иду у сваку крајност, чак и када себе треба оцрнити, па тако под падом видимо 1389. годину, а под ослобођењем формално турско напуштање тврђава 1867.


________________________________________________________________________


Династија Обреновић





-Кнез Милан Обреновић, краљ од 1882-1889. године,

-Краљ Александар Обреновић,краљ од 1889-1903.године,

Династија Петровић Његош






-Никола I Петровић,краљ Црне Горе,1910-1918.


Династија Карађордђевић


-Краљ Петар I Карађорђевић , краљ Србије 1903-1918, краљ Срба, Хрвата и Словенаца 1918-1921,
-Краљ Александар I Карађорђевић , краљ Срба, Хрвата и Словенаца 1921-1929, краљ Југославије 1929-1934,
-Краљ Петар II Карађорђевић , краљ Југославије (1934-1945),


 ::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::


Презентација књиге о Цару Јовану Ненаду:














Korišćeni su materijali wikipedije.Ali i čitavog niza drugih izvora.