Укупно приказа странице

недеља, 24. фебруар 2013.

Забрањена и непозната историја Срба


        Забрањена и сакривена историја Срба и Србских земаља

почео сам ...па ћу временом допунити...
  Забрањена и сакривена историја Срба и Србских земаља, почев од старих Срба, преко 2000 година ПНЕ, преко Срба Јелинског доба, Срба у Римско доба који су давали цареве Риму (Рим=Рума - тамо где је Ромул румао - сисао вучицу) почев од 192г Н.Е. , почев од Луке Севера, до цара Константина и касније неких Ромејских (Византијских) владара. Династије пре Немањића - Свевладовићи и Оштривојевићи итд. , који су поред осталог држали и скоро Целу Грчку.
   Царство Душаново је веће од оног ког су данашњи историчари направили(у овом данашњем није ни цела Мачва- права брука за цара Душана Силног, зар не? Освојио Бугарску, а није Мачву! Права граница ишла је до Истре, цела Бугарска, Грчка са Пелопонезом на северу видећете већ докле...). Прекрајање историје почиње после Берлинског Конгреса 1878, кад је Британија добила Кипар и Аустроугарска Босну и Херцеговину-дакле србску земљу, те је требало да Срби уче другу историју.Грци који се нису бунили за Кипар,јер никад није био њихов, дигнути су до небеса и историја Јелина је покрадена- ту су Грци добили сва "ауторска" права иако су Јелини били Срби већином (Песник Илијаде - Хомер (Омир или Момир) Алесандар Македонски, Ахил - са крстом и четири СССС на својој војној одежди, Тројанци су исконски Дарданци(Дарданија - Ниша до Македоније, Медија- Шумадија итд.).Аристотел је говорио да су Јелини или Хелени мешавина бар 3 народа, никако само Грци! После Берлинског Конгреса Србима су наметнули нестручне професоре који су спроводили одлуке Берлинског конгреса и предавали лажну историју-Историју која је одговарала Аустроугарској, Немачкој, Француској, Британији(Опет су лукави добили за себе све на рачун Срба, и то за зеленим столом).
    Историја пре Немањића је цензурисана ,а и ова Немањићка, деца у школи запамре само ко је кога убио,заклао, пио из лобање итд.О Србском Националном Питању данас је забрањено расправљати, а Србистика као наука као не постоји.Данас је бити бранитељ Националних Вредности исто што и нациста.  Лепо су нас свели на ниво робова.










 Античка СРБИЈА

(Античка Србија (књига Јована И. Деретића)

Српска династија Карановића (815-320 г. п.н.е) 
?
Aleksandar Veliki (356-323 p.n.e) 
Панцарство (324-50. г. п.н.е) 
?
Илирска Србија пре Римске Империје Срби у Римској Империји Династија Свевладовића (490-641. г. н.е) 

1. Svevlad, Samovlad, ili Samo, Samko I (492-530)
2. Car Boris, ili Brus I Svevladović ili Samovladović I (530-540)
3. Car Ostrojilo I Svevladovoć ili Samovladović II (540-552)
4. Car Svevlad, ili Samovlad II sin Strojimirov, Samovladović III (552-564)
5. Car Selimir I Svevladov ili Samov sin, Svevladović ili Samović IV (564-585)
6. Car srpski Vladan I Selimirov sin Svevladović V (585-610)
7. Car Radomir I Vladanov sin Svevladović VI (610-620)
8. Višeslav Svevladović
9. Radoslav Svevladović
10. Prosegoj Svevladović

Dinastija Drvanovića

1. Car Zvonimir I Drvanov ili Drvenarović (632-675)
2. Kralj Budimir I Zvonimirov Drvanić ili Drvenarović II (675-680)
3. Svetolik I Budimirov Drvanić ili Drvenarović III (680-692)
4. Vladislav I Svetolikov Drvanić ili Drvenarović IV (692-709)
5. Tomislav I Vladisavljev (ili Svetolikov sin) Drvanović ili Drvenarović V (709-722)
6. Sebislav (ili Zbislav) I Tomislavljev Drvanović ili Drvenarović VI (722-749)
7. Razbivoj I i Vladimir Sebislavljevi Drvanović ili Drvenarović VII (749-753)
8. Vladimir I Sebislavljev Drvanović ili Drvenarović VIII (753-773)
9. Hranimir I Vladimirov Drvanović IX (773-782)
10. Tvrdoslav I Hranimirov Drvanović X (782-787)
11. Ostrojilo ili Strojilo II Vladimirov Drvanović XI (787-791)

Višeslav, knez (posle 780)
Radoslavknez (8. vek i 9. vek),sin Višeslava( ili Vojislava )
Prosigoj, knez (822-836), sin Radoslavov
Vlastimir, knez (836-863), sin Prosigojev
Mutimir, knez (863-891), sin Vlastimirov
Pribislav Mutimirović, knez (891-892), sin Mutimirov
Petar Gojniković, knez (892-917), Mutimirovog brata Gojnika
Pavle Branović, knez (917-920), unuk Mutimirov, od sina Brana
Zaharija Pribislavljević, veliki župan (920-924), sin Pribislavov

Srbija pod Bugarskom (924–927)
Časlav Klonimirović, knez (927-950)
.............................................................................................................................................................
-Самуило,цар,976-1014.
-Гаврило Радомир,цар,1014-1015.
-Јован Владислав,цар,1015-1018.
-Петар Дељан,цар,1040-1041.
-Ђорђе Војтех,цар,1072.
-Константин Бодин,као цар носио име Петар,1072


-Михаило Војиславић или Војислављевић( кнез Дукље 

(1051-1077), краљ (1077-1081)
-Константин Бодин, краљ Дукље (1081 - 1101), син краља Михаила,
-Јаквинта,краљица,удовица краља Бодина,
-Добросав I,краљ Дукље,
-Добросав II, краљ Дукље,
-Кочопар, краљ Дукље,
-Ђорђе, краљ Дукље (1116-1118 ) и (1125-1135),
-Грубеша, краљ Дукље (1118-1125),
-Владимир, краљ Дукље (1104-1116),
-Градихна, краљ Дукље (1135-1146),
-Радослав, краљ Дукље (1146-1181),
-Михаило II, краљ Дукље (1181-1186),
-Десислава, краљица Дукље,

 .............................................................................................................................................................

Srbija pod Vizantijom (oko 950- oko 998, oko 1018— oko 1084) i Samuilovom državom (oko 998 — oko 1018)
Vukan, župan (oko 1084-1112),
Uroš I, veliki župan (1112-1146), sinovac Vukanov
Uroš II Prvoslav, veliki župan (1146-1155)
Desa, župan (1155-1162), veliki župan (1162-1165)
(?) Uroš II, veliki župan (1156–1162)
(?) Beloš, veliki župan (1162)
Tihomir, veliki župan (1165-1166)
Stefan I Nemanja, veliki župan (1166/8-1196)
Stefan II Nemanjić (Stefan Prvovenčani), veliki župan (1196-1202) i (1204-1217), kralj (1217-1228)
Vukan Nemanjić, veliki župan (1202-1204)
Stefan III Radoslav, kralj (1228-1234)
Stefan Vladislav I, kralj (1234-1243)
Stefan Uroš I, kralj (1243-1276)
Stefan IV Dragutin, kralj Srbije (1276-1282), kralj Srema (1282-1316)
Stefan Vladislav II, kralj Srema (1316-1325), sin Dragutinov
Stefan Uroš II Milutin, kralj Srbije (1282-1321)
Stefan Uroš III Dečanski, kralj Srbije (1321-1331)

Стефан Урош IV Душан Немањић, познат и као цар Душан Силни (око 1308 — 20. децембар 1355) је био српски средњовековни краљ (1331 — 1345) и први српски цар (1346 — 1355)

Stefan Uroš V, car (1355-1371)
Simeon Siniša Paleolog, car Epira i Tesalije (1359-1371)
Jovan Uroš, car Epira (1371-1372), sin cara Simeona (Siniše)
Vukašin Mrnjavčević, kralj (1365-1371)
Marko Mrnjavčević, kralj (1371-1395)
Lazar I Hrebeljanović, knez (1371-1389)
Vuk Branković, gospodar Kosova (1371-1398)
Milica Hrebeljanović (delimično vladala između smrti Lazara Hrebeljanovića i punoletstva Stefana Lazarevića 1371-1398)
Stefan VI Lazarević, knez (1389-1402), despot (1402-1427)
Đurađ Branković, despot Srbije (1427-1456)
Lazar Branković, despot Srbije (1456-1458)
Stefan VII Branković, despot Srbije (1458)
Stefan VIII Tomašević, kraljević Bosne i despot Srbije (1458-1459)
Srbija pod Osmanskim carstvom (1459–1804)
Vuk Grgurević, despot Srbije (1471-1485)
Đorđe Branković, despot Srbije (1486-1496)
Jovan Branković, despot Srbije (1496-1502)
Ivaniš Berislav, despot Srbije (1504-1514)
Stevan Berislav, despot Srbije (1520-1535)
Jovan Nenad, poslednji srpski CAR (1526-1527)
Radoslav Čelnik, vladar Sremskog vojvodstva (1527-1530), vrhovni vojskovođa cara Jovana Nenada
Radič Božić, despot Srbije (1527-1528)
Pavle Bakić, despot Srbije (1537)
Stefan Štiljanović, despot Srbije (1537-1540)
Jovan Monasterlija, podvojvoda Srba u Austriji (1691-1706).
Đorđe Petrović (Karađorđe), vožd (1804-1813)
Miloš Obrenović, knez Srbije (1815-1839) i (1858-1860)
Milan Obrenović, knez Srbije (1839)
Mihailo Obrenović, knez Srbije (1839-1842)
Aleksandar Karađorđević, knez Srbije (1842-1858)
Stevan Šupljikac, vojvoda Srpske Vojvodine (1848)
Josif Rajačić, upravitelj Srpske Vojvodine (1848-1849)
Mihailo Obrenović, knez Srbije (1860-1868)
namesnici (1868-1872):
Milivoje Blaznavac
Jovan Ristić
Jovan Gavrilović
Milan Obrenović, knez Srbije (1872-1882), kralj (1882-1889)
namesnici (1889-1893):
Jovan Ristić
Kosta Protić
Jovan Belimarković
Aleksandar Obrenović, kralj Srbije (1893-1903)
Petar I Karađorđević, kralj Srbije (1903-1918)

....али да се вратимо и "ликверц"

Aleksandar Veliki - car Srpski (др. Јован Деретић)


Preci iz Pomoravlja
Potiče iz antičkoga bratstva koje je naseljavalo prostor Temnića, odnosno obale u gornjem toku
Velike Morave
Aleksandar Veliki (356-323 p.n.e) bio je najveći osvajač i vojskovođa Staroga sveta. Sin Filipa
uu i učenik Aristotelov, Aleksandar je ujedno i najveći od careva bogate antičke srpske istorije.
A da je on zaista srpskog porekla može se videti već kod Plutarha u delu "Slavni likovi antike",
drugi deo, strana 101, izdanje 1990. Beograd, u poglavlju "Preci i roditelji Aleksandrovi":
"Da je Aleksandar po svome poreklu s očeve strane bio Heraklid od loze Karanove", piše
Plutarh.
Potomak Herakla
Zna.i, Aleksandar je poreklom iz loze najčuvenijeg junaka antičke mitologije - Herakla, koga su
Rimljani kasnije prozvali - Herkules, a koji je bio stvarna istorijska li.nost. To nam potvrnuje i
.uveni francuski istoričar iz 1. veka Prico de Sent Mari u svom delu "Les Slave Meridionauh,
Armand Le Shevalir", Paris 1674. godine. On ovde navodi mišljenja starih istoričara i pisaca koji
tvrde da je Ilija ili Ilion osnivač Troje, po kome će se srpski prostor na Balkanu kasnije i prozvati
Ilirijom, a srpska plemena ilirskim, bio ustvari sin Heraklov, odnosno sin "Boga Serbona", kako
je Herakle prozvan od tadašnjeg sveta.
"Ovde se ne radi samo o mitologiji jer se iza imena Boga Serbona krije istorijska ličnost - Serbo
Makeridov, veliki osvaja. i vona drugog pohoda Arijevaca u Aziju oko 1330. godine pre Hrista",
tvrdi uva.eni Jovan I. Deretić u delu "Srbi - narod i rasa", Beograd, 1998. godine.
Inače, Heraklovo potomstvo je vrlo razgranato. Sam Heraklid potiče od najstarijeg Heraklovog
sina Nila, koji izrodi Kleodeja, a ovaj Aristomaha, a ovaj opet rodi Temena. Nužno je dovesti u
vezu današnji toponim Temnića Temenićima.
To antičko bratstvo po svoj prilici naseljavalo je prostor današnjeg Temnića, odnosno obale u
gornjem toku Velike Morave. Iz Rodoslova Heraklida dalje nalazimo da je Temen rodio Karana,
osniva.a plemena Karana, odnosno Karanovića, iz čije loze i poti.e Aleksandar car Veliki, car
srpski.(Plutarh, str. 313).
Re. - karan - je sanskritskog porekla i zna.i - ruke, rukotvorci, narod sre.ne ruke i tako dalje. Da
se podsetimo da je stari naziv dana.njeg Kraljeva bio - Karanovac, a u Temni.u i danas postoji
selo - Karanovci. Po svoj prilici pleme Karana u praistoriji .ivelo je u predelu izmenu Morave i
Ibra (Karanovca), zna.i u susedstvu svojih bliskih ronaka Temeni.a, .to je i logi.no. Ta
geografska bliskost jasno upu.uje i na rodovsku bliskost dvaju srpskih anti.kih plemena. U nauci
je dokazano da su toponimi, i uop.te jezi.ko naslene, vrlo pouzdani putokazi otkrivanja istine,
.esto pouzdaniji od materijalnih dokaza.
Karan(ovi.) iz Makedonije
Kako su se Karani ili Karanovići na.li na prostoru dana.nje Makedonije, iz čijeg će se plemena
pojaviti car sveta? I taj podatak mo.emo na.i kod Plutarha." Temen, rodona.elnik Temana,
doveo je svoje pleme na prostore dana.nje Makedonije iz Arga", ka.e Plutarh, na strani 313, ve.
pomenutog dela i izdanja.
Po svoj prilici, Aleksandar Veliki je znao vrlo dobro prošlost svog naroda i njegovu burnu
istoriju, jer do.av.i na vlast, najpre je zavr.io delo svog oca Filipa, tako .to je pokorio gr.ke
teritorije i grad Tebu. A u Tebi rođen je upravo Herakle ili Bog Serbon, predak Aleksandrov.
Zna.i, Aleksandar je samo počeo da vraća one teritorije koje su pripadale njegovom narodu u
prošlosti, odnosno uspostavljao je staro srpsko carstvo.
Kasnije odlukom da krene put Indije, preko evroazijskog kontintenta, hteo je da opet osvoji
teritorije koje su pripadale njegovim slavnim rođacima i "narodu našem najznamenitijem", kako
je sam Aleksandar Veliki zapisao u jednoj darovnici Srbima.
Detinjstvo kod Ilira i Tribala
Tribali su naseljavali centralni deo Srbije i centralno Pomoravlje, a zapadno od njih prostirali su
se Iliri
Da je Aleksandar Karanović bio emotivno vezan za svoju srpsku postojbinu, svedo.i nam i
njegova re.enica koju nalazimo kod Plutarha u "Slavnim likovima antike" na strani 113, gde
budu.i car sveta kaže: "Demostenu koji je mene, dok sam boravio kod Ilira i Tribala, nazivao
de.akom. "Iz ovog citata vidimo da je Aleksandar Veliki detinjstvo i ranu mladost proveo upravo
i na teritoriji dana.njeg Pomoravlja, jer su Tribali, kao .to je u nauci apsolvirano, naseljavali
centralni deo Srbije i centralno Pomoravlje, a zapadno od njih prostirali su se Iliri, srodni etnos
koje su i po mitovima i legendama i po istorijskim .injenicama povezivali isti jezik, isti preci i
ista kultura.
Detinjsto u Temniću
Ako smo utvrdili lokaciju Temni.a i Karana, na osnovu filolo.kih podataka i topografskih
podudarnosti anti.ke i dana.nje geografije, sli.nih ili istovetnih toponima, mo.emo sa velikom
sigurno..u pretpostaviti da je svoje detinjstvo Aleksandar Karanovi. proveo menu svojima u
Temni.u, odnosno na lokaciji negde izmenu Ibra i obe Morave, jer tu su živeli njegovi rođaci i
svojta.
Svana sa ocem
U jednom teškom periodu svog .ivota Aleksandar Karanović će ponovo boraviti menu svojima i
sačekati čas preuzimanja prestola od oca Filipa II. Naime, kao zreo mladi., a željan vlasti, slave i
po.asti, Aleksandar se posvanao sa svojim ocem, izruguju.i ga pijanog pred dvorskom svitom.
Videv.i kako se tetura od stolice do stolice, rekao mu je podrugljivo: "Gledajte ljudi, taj se
spremao da iz Evrope prene u Aziju, a ovamo ne može da ide iz stolice u stolicu, a da se ne
sruši". (Plutarh, 111).
Posle ove uvrede, morao je da se skloni sa dvora, dok Filipov bes nije splasnuo. I opet je "sam
odabrao sebi boravi.te u Iliriji" (Plutarh 111). Od Plutarha saznajemo da je Aleksandar po majci
vodio poreklo od Ilira, tako da je utočište pred razbesnelim Filipom morao da nane u svojoj
ujčevini, a po daljem srodstvu u svojoj pradedovini.
Iz istorije pouzdano znamo da je Aleksandar Veliki, pre nego .to je dovr.io osvajanje Helade,
izvršio najpre munjevit manevar uz vardarsko-moravsku dolinu i iza.ao na Dunav sa svojom
vojskom, gde je pobedio osiljenog tribalskog kneza Sirma iz Panonije, odnosno Srema, koji po
njemu i dobi ime. Budu.i vrlo obrazovan kod Aristotela, dobar psiholog, Aleksandar je znao da
mu opasnost najpre preti od bližnjih, od najbližih ronaka i srodnika.
Pokoriv.i panonske Tribale i zaplašivši ostala srpska plemena na teritoriji Ilirije, Aleksandru je
bio otvoren put u dalje osvajanje, i smanjena briga od iznenadnog udarca s lena. Ovde nam se
nu.no name.e misao da bratoubila.tvo, kao negativna crta etnokaraktera Srba, ima izgleda i
svoje praistorijske korene.
Posle pobede nad Sirmom, put ka osvajanju Gr.ke je bio otvoren. Razoriv.i Tebu, Aleksandar se
pomirio sa Atinjanima, a onda je re.io da prene Helespont.
Osvajanje Male Azije
Po.to je 334. godine dobio rat protiv Persijanaca, Aleksandar je osvojio Malu Aziju, Siriju,
Egipat i stigao do Indije, gde su Srbi imali svoju dr.avu Serbarsku i vlast u blizu 900 kolona
careva kraljeva, mandarina i knezova, pre nego .to su po.eli da se iseljavaju iz Indije, potisnuti
tamnoputim Dravidima.
Prakti.no Aleksandar je izveo tre.i veliki srpski pohod na Indiju. Pre njega su to u.inili Arije,
pogr.eni Ares, bog rata, a potom oko 1330. godine pre nove ere i bog Srebon, odnosno Herakle,
ili Serbo Makeridov, kako se zvao ovaj vojskovona kao stvarna istorijska li.nost.
"Lesandr srbljanin kralj sveg sveta"
Ivan Gunduli. ga veli.a u .uvenom epu "Osman"
U svojim pohodima Aleksandar Veliki je prvi u svetu "predstavnik metodi.ne i uni.tavaju.e
strategije". (Mala enciklopedija "Prosvete", str. 49). U oblasti taktike Aleksandar Veliki je
koristio sadejstvo konjice i pe.aka i opet prvi u istoriji ratovanja uveo "sistematski rad .taba".
U čuvenoj ubojnoj konjici Aleksandra Velikog slu.ili su i Pomoravci . O tome Jovan I. Dereti. u
svojoj knjizi "Srbi-narod i rasa" ka.e:
"U vojsci Aleksandra Velikog udarna snaga bila je oklopna srbi.ka konjica iz Pomoravlja. Udar
srbi.ke konjice u odlu.uju.im trenucima borbe bio je probojni gvozd, u .ijim prvim redovima se
nalazio li.no Aleksandar", pi.e Dereti..
Pavel .afarik, najve.i autoritet svoga vremena za praistoriju Srba Slovena ka.e: ".est stotina
godina posle trojanskog rata Srbi su opet prekrili ceo Balkan, i u to doba Car Aleksandar Veliki
daje im poveljom ogromne zemlje od Jadranskog do Balti.kog mora za njihovu hrabrost i
vernost", pi.e .afarik.
U delu "Od Indije do Srbije" Dobroslava Jevnevića, Beograd, 2000. godine, na strani 36.
nalazimo jo. jedan citat koji potvrnuje vezu Aleksandra Velikog sa srpskim plemenima na
teritoriji Ilirije, koja je bila pribli.na po svojoj teritorijalnoj rasprostranjenosti biv.oj Jugoslaviji:
"Aleksandar Veliki poklanja srpskim plemenima mnoge zemlje u Srednjoj Evropi i naziva ih
velikomo.ni, naj.uveniji i najznamenitiji na. narod srpski".
Zna.i i .est stotina godina posle Trojanskog rata, Srbi su dominantna populacija na teritoriji
Balkana i poma.u svog cara Aleksandra Velikog u svima njegovim pohodima. To potvrnuje i
rimski istori.ar Kvintijus Kurcijus, koji doslovno kaže: "Skiti su hrabro vojevali u vojsci
Aleksandrovoj". Pod imenom Skiti, Kvintijus podrazumeva Srbe, a Skiti su veliko slovensko
pleme, .iroko rasprostranjeno. Da se podsetimo da je najstarije slovensko ime Srbi, da je to bilo
njihovo doma.e ime, a da su razna srpska plemena stranci razli.ito i nazivali. To nam potvrnuje
ne samo .afarik, ve. i .itav niz istoriografa iz drugih naroda: Toma Mareti., Tadija Smi.iklas,
Franjo Ra.ki, El Bekri, Jan Dobrovski, Veltman, Zering, Salimil, Vaclav Macojvski, Aleksandar
Giljferding...
Zbog .injenice da su se Karanovi. Filip II i Aleksandar Veliki, energi.no borili protiv Grka, bio
je razlog da mnogi istoriografi iz razli.itih epoha tvrde da su oni srpskog porekla, odnosno
slovenske loze, kako se od petog veka Hristove ere jednim, zajedni.kim imenom zovu sva
srodna plemena.
.ak i hrvatski istori.ar Sver dokazuje da je Aleksandar po majci bio Ilir, a da su Iliri jedno od
imena Srba, koji su .iveli u Iliriji. To ime za Srbe zadr.a.e se sve do 18. veka. Ima pouzdanih
istorijskih zapisa da je .ak i Marija Terezija Srbe nazivala Ilirima i dala im i posebne benificije u
vlasti u vidu "ilirske kancelarije" pri be.kom dvoru.
Mit o Aleksandru Velikom, poreklom od srpskog roda, sa.uvao se kroz vekove i milenijume i
do.ao je i do velikog srpskog pesnika Ivana Gunduli.a. U svom .uvenom delu "Osman",
Gunduli. veli:
"Od Lesandra Srbljanina,
od sveg cara cara slavna,
Aleksandro to svido.i,
kralj veliki svega svita".
I Petar veliki je veli.ao Aleksandra
Ruski car u pismu Srbima od 03.03.1711. godine poziva ih na ustanak i podse.a na njihovog
velikog cara Aleksandra
I ruski car Petar Veliki znao je da je Aleksandar srpski car
Tako peva Ivan Funduli., a hrvatski pesnik Dinko Zlatari. u delu "Elektra", odnosno u posveti
knezu Zrinskom, ispisuje i ovu re.enicu: "O Velikom Aleksandru kralju srpskom".
Gramata Srbima
Ruski car Petar Veliki, 3. marta 1711. godine, upu.uje Srbima gramatu i poziva ih da ustanu
protiv Turaka, da dignu ustanak i zbace jaram azijatski. U njoj ruski car podse.a Srbe na njihovu
slavnu pro.lost i jo. slavnije junake i pretke i opominje ih da se sete: "svojih slavnih i juna.kih
predaka, a u prvom redu srpskog cara Velikog Aleksandra Makedonskog, koji je mnoge careve
pobedio i mnoge dr.ave osvojio", pi.e ruski car Petar Veliki.
Sve do 19. veka svi svetski nau.nici priznaju Srbima istorijski kontinuitet, istorijske zasluge i
autohtonost na ovim prostorima, ali u 19. veku nastaje prelomni trenutak u istorijskoj nauci u
kojoj se Srbima priznaje istorijski kontinuitet tek od .estoga veka Hristove ere.
Matija Antun Reljkovi. (1732-1798) bio je u svoje vreme vrlo popularan srpski pisac, rodom iz
Slavonije. Proslavio se delom "Satir iliti divlji .ovek", u kome opeva i staru srpsku istoriju. Na
strani 14, pomenutog dela (izdanje iz 1929. godine, Beograd), pesnik Matija Antun Reljković
peva o Slavoniji i ispisuje slede.e stihove:
"Imala si prid ovim junake
kako ka.e pismo i kronike
koji uvik slavno vojeva.e
s Aleksandrom od Macedonije
koji njima dade dopu.tenje
ba. u pismu tako govore.i:
"Da ne mo.e nitko posle re.i
neg da ste nam bili pomo.nici
i rebreni na glasu vojnici
jerbo ste nam uvik bili virni -
zaklinjem se velikomu Jovi
i tako mi Pluta i Minerve..."
"Rebreni" junaci
Iz ovog speva opet se uveravamo da su Srbi zaista bili u vojsci Aleksandra Velikog kao "rebreni"
- hrabreni ili hrabri vojnici, a da im je Aleksandar za uzvrat davao velika imanja i teritorije za
.ivot i na upravljanje. Zna.i, istorijska svest o tome i predanje stiglo je u ovom obliku iz
praistorije do 18. veka, i do tada najpopularnijeg srpskog pisca M. A. Reljkovi.a.
"U Reljkovi.evo vreme smatralo se da su Sloveni .iveli na Balkanu jo. u vreme Aleksandra
Ma.edonskog", pi.e u fusnoti ispod ovih stihova dr Milo. S. Moskovljevi., prireniva. knjige
"Izbor iz spisa Matije A. Reljkovi.a".
Rim uni.tio Ilire
Ve. smo govorili da su razni pisci razli.ito Srbe i nazivali kroz vekove, a kod Matije A.
Reljkovića iz 18. veka jo. jednom nalazimo i stihovanu potporu ove tvrdnje.
"Posle toga u mlogo vrimena
ti promini i mlogo imena,
jer s po.etka Slovinci se zva.e,
pak poslije Slavinci prozva.e...
Ilirijo za time postade..."
Tako peva A. M. Reljkovi. u "Satiru iliti divljem .oviku" (strane 14-15).
"Iliri su bili stanovnici zapadnog dela Balkanskog poluostrva, koje su Rimljani uni.tili ili
romanizovali. U vreme Reljkovićevo, pa i mnogo docnije, smatralo se da su Iliri bili Sloveni, jer
su drugi narodi .esto tako zvali Slovene", obja.njava dr Milo. Moskovljevi. u fusnoti ispod
pomenutih stihova, na strani 15, ve. citiranog dela.
Car Du.an je imao namesnika u Troji
Postavljao svog namesnika u Maloj Aziji, i to ba. u oblasti Troje
A da je Ilirija u svesti srpskog naroda zaista srpska zemlja, po.ev od njenog eponimnog heroja
Ilije, Iliona, koji je osnovao Troju i trojansku dr.avu, mo.e nam poslu.iti jo. jedno .uveno
knji.evno delo - "Osman" Ivana Gundulića. Slavni srpski pesnik iz Dubrovnika, pevaju.i o
slavnoj Troji kaže:
"Pri moru uprav srpskih strana
U pr.inah pusta .ala
Le.i Troja ukopana
Od gr.koga ognja pala..."
Kao .to vidimo stari srpski pisci ne dozvoljavaju da se izgubi istorijska svest o slavnoj srpskoj
pro.losti i ostavljaju pokoljenjima stihovanu istoriju, odnosno i na taj na.in zave.tavaju spomen
na "vremena slavna", na Troju i Iliriju, na praotad.binu svoju i njene vladare, .iji je Aleksandar
Veliki bio punovažni istorijski naslednik, kao potomak Heraklov, odnosno pra-praunuk "Boga
Serbona".
Bez obzira na podeljeno mi.ljenje nau.nika iz pro.log i pretpro.log veka, da li se Troja nalazila
na maloazijskoj ili jadranskoj obali, kod Milo.a Milojevi.a nalazimo podatak da je i "sam na.
car Du.an postavljao svog namesnika u Maloj Aziji, baš u oblasti Troje".
"Car Du.an Bogdanu, mu.u iskusnom vo voistvenih potrebah odal Asak v Trojadi". ("Od Indije
do Srbije" Dobrosava Jevnevića, Beograd, 2000. str. 59).
Da bismo pojasnili pojam Ilirije koristi.emo citat već pomenutog pisca Priko de Sent Marija iz
Francuske, koji je .iveo i pisao u 17. veku.
"Ilirikum, Iliris, Ilirija su bila imena sinonimi sa kojima su stari pisci obele.avali razli.ite
zemlji.ne prostore. U antičkom vremenu smatrali su prvobitnom Ilirijom predeo izmenu reke
Neretve i Arione (to je savremena reka Ombla kod Dubrovnika). Rimljani su ra.irili ime Ilirije
na sve osvojene predele severno i isto.no od nje zato .to je to bila prva zemlja koju su osvojili sa
ove strane Jadrana. Tako je došlo do toga da se Ilirijom nazivaju svi predeli izmenu Dunava i
Crnog mora i izmenu Jonskog mora i Jadrana."
Smatramo za potrebnim jo. malo definisati Iliriju, od .ijih osniva.a i car Aleksandar Veliki
Karanovi. vodi poreklo. Najpre .emo se poslu.iti mitom, o srodstvu Ilira, Gala i Kelta, a
podsetimo se da je dr Ranka Kui. dokazivala celog svog .ivota sli.nost jezika i kulture Srba i
Kelta i njihovo srodno jezi.ko stablo.
"Apijan iz Aleksandrije, iz prvog veka na.e ere, pisac istorije Rima, pi.e u svojoj 10. knjizi, 2.
poglavlje: "... Kiklop Polifem i njegova žena Galatea imali su tri sina: Kelta, Ilirija i Gala".
(Appiani Alehandrini: De Historia Romanorum, Firmin Didot, Paris 1877). S obzirom da kiklop
Polifem nije dokazana istorijska li.nost, mi ne možemo uzeti ovo Apijanovo svedo.enje
doslovno. U stara vremena svim poznatim narodima davani su za pretke bogovi ili polubogovi,
pa i Apijan pi.e u duhu te tradicije. Ono što iz njegovog pisanja proizilazi kao realna .injenica,
jeste, da je zemlja dobila ime po svom vladaru i da su Iliri, Kelti i Gali istorodni narodi. Ovu
Apijanovu izjavu potvrnuju zajedni.ki jezi.ki koreni ovih naroda, istorija i arheologija, pi.e dr
Jovan Dereti. u svom delu "Srbi- narod i rasa" i nastavalja:
- U vreme cara Diokla, odnosno Diokletijana, Ilirija ima slede.e pokrajine: Gornju i Donju
Meziju, Dakiju, Dardaniju, Makedoniju, Tesaliju, Ahaju - to jest Gr.ku, Prevalu, Novi i Stari
Epir, Krit, Donju Panoniju, Saviju, Dalmaciju, Valeriju, Gornju Panoniju i dva Norika. To je
Ilirija u svom naj.irem obimu, od Alpa do Crnog mora, i od Karpata do Krita.Samo po sebi se
name.e pitanje za.to su Rimljani Grčku, pod imenom Ahaja, stavili u Iliriju.
Za to postoje tri razloga: Gr.ka je sa svih strana bila opkoljena Ilirijom, sama za sebe Gr.ka nije
bila dovoljno velika da bi postojala kao posebna pokrajina i tre.e, od boja u Heroneju 338.
godine p.n.e. Gr.ka je bila pod Makedonijom koja je sada bila deo Ilirije. Nezavisna Gr.ka nije
postojala, a u nekim delovima takozvane Gr.ke prevlanivao je srpski .ivalj, kao .to je to bio
slu.aj na Peloponezu.
Tribali bili tvrd orah i za Aleksandra
Velika bitka i pobeda nad Tribalima i Ilirima na Staroj planini
Gornja Mezija je .umadija, Donja Mezija je severna Bugarska, Dakija je Rumunija, Dardanija je
Stara Srbija sa gradovima Ni.em, Skopljem i Pri.tinom, Makedonija je bila izmenu Trakije na
istoku, Epira na zapadu i izmenu Belog mora i Velesa na severu. Prevala je pribli.no savremena
Crna Gora. Stari Epir je ju.na Albanija i zapadna Gr.ka, a Novi Epir je severna i srednja
Albanija. Donja Panonija je bila zemlja izmenu Drave i Save.
De Sent - Mari ka.e da su u vreme zenita islamske mo.i 756. godine Savija i Dalmacija delovi
Srbije, koja ima na severu Avare za susede, a na istoku Bugare, pi.e dr Jovan Dereti..
U knjizi "Srbi u davnini", autora Sime Lazi.a, navodi se i podatak da je Aleksandar Makedonski
jo. 350. godine pre nove ere ratovao sa Srbima i da je morao da im da mnoge krajeve u srednjoj i
ju.noj Evropi.
Pohod na sever
San Filipa Makedonskog da napadne i pokori Persijsko carstvo nije se ostvario, a posle smrti ga
naslenuje njegov sin Aleksandar Makedonski koji je dobro poznavao snagu srpsko-tribalskog
oru.ja. Po stupanju na presto, Aleksandar je prvo naredio svojim generalima i komandantima da
se pripreme za veliki pohod ka severu, .to niko iz njegovog vojnog .taba nije o.ekivao. Na
proteste svojih stratega i pitanje za.to odmah ne krene na Persiju, Aleksandar je odgovorio da
nije zgodno i.i na tako dalek put, a ostaviti iza lena pobunjene varvare koji .e odmah napasti s
lena.
Aleksandar Makedonski potom polazi sa velikom vojskom iz Anfipolja i sti.e u predeo planine
Hem, odnosno planine Balkan, danas Stare planine.
Ispred njega su se nalazili Tra.ani u stalnom povla.enju, koji su najzad bili saterani u vrleti Stare
planine. Na tom terenu Aleksandar ih nije mogao savladati pogotovu .to im u pomo. stigao iz
moravske ravnice Tribalski kralj Sirmo, a za njim Iliri.
Niz strme litice planine Balkan, oni pu.taju na Aleksandrove falange teretna kola i druge
priru.ne naprave i istovremeno juri.aju. Na kraju Aleksandar ih namamljuje u dolinu i tu ih
kona.no pobenuje uz velike .rtve, koje se procenjuju na oko 1.500 mrtvih Tra.ana, Tribala i
Ilira.
Tek posle ove bitke budu.i osvaja. sveta Aleksandar Makedonski izlazi na dana.nji Dunav, i
pokorava Tribale, Dačane i Skorde. Sa svog prvog vojnog pohoda vra.a se pobedonosno
dolinom Brongosa, odnosno putem kroz dana.nje Pomoravlje. Prema Pliniju na ovim prostorima
.iveli su u to vreme preci dana.njih Srba - Tribali i Mezi, a severoisto.no od dana.nje teritorije i
srodno pleme Timahi, po kojima reka Timok i danas nosi ime.
".ta re.i za vizantijske istori.are koji za Srbe kažu da su Tribali, a za njihove vladare da su
arhonti Tribala. Jo. interesantnije je da se stara oblast Nemanji.a, Zahumlje i Travunija
(Hercegovina), nazivala Trivalija. Staro ime Hercegovine se pojavljuje kao Trivalija, odnosno
Tribunija ili Travana. U karlova.kom letopisu se nalaze nazivi za zemlje: Skitija, Trivalija,
Travulija, Dalmatija. Na Tribale podse.aju mnogi hidronimi i toponimi: Tribal (selo u
crkveni.kom kraju). Triban (selo u Istri), Triban (selo u okolini Benkovca). Tribija (zaseok u
viso.kom kraju u Bosni), Tribiral (vrh na planini Mosor) -
Oblasti koje su pripadale nekada Tribalima i u kojima su, mogu.e je, .iveli oni jo. uvek,
Nemanja je pripojio svojoj dr.avi krajem Huu veka. U povelji manastira Hilandara ka.e da je
obnovio dedovinu i izmenu ostalih pominje oblasti Zagrlate, Lev.a, Belice i Lepenice. Poveljom
manastira .i.e prilo.io je oblast Morava, Bora., obe Lepenice, Belicu, Leva., Lugomir, Rasinu i
Jošanicu. Dakle, nekada.nje zapadne oblasti Tribala. Prema Vidinu i ove do reke Iskar, ostale su
u vlasti Vizantije ili Bugarske, ali gotovo uvek u posebnoj dr.avi sa vazalnim statusom,
Vidinskom carstvu, pod dinastijom .i.mana.
Nemanjići od Rima
Nemanjići, arhonti Tribala svoju genealogiju u letopisima i rodoslovima izvode od rimskog cara
Likinija i Konstantina Velikog. Likinija na.i izvori nazivaju Srbinom. O njemu se relativno malo
zna, a na.a nauka odbacuje ove navode tuma.e.i to .eljom da se nemanji.koj lozi obezbedi
bliskost sa Konstantinom, prvim carem koji je ozakonio hri..anstvo", piše Živojin Andrejić u
svom nau.nom saopštenju na Skupu "Sorobski susreti 98" u Nišu.
Kralj Sirmo utekao na Dunav
Tribalski kralj sa svojom svitom i narodom sklonio se ispred Makedonaca na neko dunavsko
ostrvo
Etni.ka slika tada.njeg Balkana i Dunavskog - basena, rekonstruisana ne samo na osnovu pisanih
istorijskih nauka - u prvom redu arheologije i lingvistike - izgledala je u osnovnim crtama ovako:
zapadno od Drine i ju.no od Save .ivela su Ilirska plemena; u dana.njoj Bugarskoj, ju.no od
Stare planine (Balkana), odnosno, antičkog Hema, stanovnici su Tračani; a centralni deo
poluostrva zauzimali su, s juga prema severu - Grci pa Makedonci, pa Peonci, pa Dardanci, pa
Tribali.
Grci su bili visokocivilizovan svet i sve svoje susede smatrali su varvarima (bukvalno
mucavcima), to jest, nekulturnim, poludivljim ljudima. Makedonci i Peonci su se rano
helenizovali, pa se o njihovoj prvobitnoj etni.koj pripadnosti danas mo.e samo da nagana.
Dardanci i Tribali, zajedno sa Mezima iz dana.nje Bugarske, predstavljali su ju.ni ogranak
mnogobrojnih plemena, koja su, s druge strane Dunava, naseljavala svu dana.nju Vojvodinu i
Rumuniju.
"Protiv Tribala, relativno sna.nog i velikog naroda koji je zauzimao celu dana.nju .umadiju,
Pomoravlje (Tribalsku ravnicu antičkih pisaca) i isto.nu Srbiju, te severnu Bugarsku do reke
Iskera, ratovao je s promenljivom sre.om i Aleksandrov otac Filip drugi. Zato je mladi kralj
izabrao da prvo njih slomi i ukroti, za primer drugim, manjim i slabijim plemenima. U prole.e te
godine, po.ao je sa konjicom i pe.adijom iz Amfipolja (iz blizine dana.nje Svete Gore i na.eg
Hilandara) na sever, ka tribalskoj granici, a iz Vizanta je poslao svoje dugačke ratne lane, da mu
na Dunavu za svaki slu.aj budu pri ruci.
Usput je pokorio takozvane autonomne (nezavisne) Tra.ane i u Makedoniju poslao silan plen i
roblje. A na reci Diginu (naučnici ne mogu da se pogode koja bi to reka danas bila), na tri dana
hoda pre Dunava, do.ekala ga je vojska tribalskog kralja Sirma. Sam kralj sa svojom svitom i
narodom sklonio se bio ispred Makedonaca na neko dunavsko ostrvo.
Ve.ti vojskovona, budu.i osvaja. sveta, lako je ostvario svoju prvu pobedu. Na bojnom polju
ostalo je da leči tri hiljade tribalskih ratnika, dok su ostali, pod okriljem mraka koji je padao,
uspeli da umaknu i pridruže se svom kralju na pomenutom ostrvu, koje se u ovoj prilici pokazalo
neosvojivim, pi.e izmenu ostalog R. Toma.evi. u .lanku "Aleksandar i Tribali", objavljenom u
"Grananinu" br. 71, str. 6, Po.arevac, 1997. godine.
Tribalsku kulturu potiskuju Kelti (Skordisci) 279. godine, ali se posle poraza kod Delfa vra.aju u
pomoravske krajeve i tu se stapaju sa Tribalima. Kelti unaprenuju tribalsku kulturu novim
izumima, pre svega grani.arskim vitlom, ali i novim oru.jem.
"Tribali su zbog narednih godina, re. je dakle o zemljoradni.kom narodu, krenuli u velikim
masama ka susedima u potrazi za hranom. Preko 30.000 hiljada ih je krenulo u Trakiju i na
Abderu domogav.i se velikog plena. Kad su krenuli nazad, Abderi.ani ih napado.e i ubi.e preko
2.000. Da bi se osvetili, Tribali su ponovo napali pri .emu su se Tra.ani okrenuli protiv tako da
je malo ko ostao u .ivotu od Abderi.ana koji su u.li u boj. Kada se o.ekivala opsada i pad
Abdere, varvare je iz zemlje isterao Habrijan. Aristid je zabele.io da se vona Tribala zvao Hales.
Posle ovih doganaja nema vesti o njima sve do njihovih upada u Makedoniju i borbi koje je
vodio Filip sa njima primorav.i ih da priznaju vlast Grka. Prema Demostenu, Filip je zaratio
protiv Tribala 344-3 godine pre nove ere i govori o Tribalima kao slo.nom i mo.nom narodu.
Justin je zapisao da su Tribali presreli Filipa kada se vra.ao iz pohoda na Skite i zatra.ili deo
plena. Nastala je svana, a potom je do.lo dobitke u kojoj je Filip te.ko ranjen u bedro tako da je
kroz njegovo telo bio ubijen konj. Svi su mislili da je mrtav pa je izgubljen .itav plen.
Aleksandra spominje i Biblija
Pobeda nad Srbima i Persijancima zabele.ena je u "Prvoj knjizi Makavejskoj"
Podno Jastrepca, odnosno u selu Šiljegovcu i danas postoji legenda da je car Filip ??, otac
Aleksandra Velikog, u jednoj bici sa Srbima - Tribalima izgubio oko. Menutim, .ivojin Andreji.
ima druga.ije tvrnenje:
"U vezi sa ovim ratom Filipa sa Tribalima sačuvano je kod Srba, selo Šiljegovac, ispod planine
Jastrebac, jedno vrlo interesantno predanje.
Naime, Filip je u jednom boju koji je vodio na prostorima ovog sela izgubio oko. Ovo predanje
se najpre mo.e vezati za Filipove borbe koje je vodio protiv Tribala po povratku iz rata koji je
vodio protiv Skita. Menutim, Filip je zaista izgubio oko, ali u dinasti.kim borbama u Tesaliji kod
Metone 353. godine pre nove ere", ka.e Andreji..
Aleksandrova pobeda nad Srbima i Persijancima zabele.ena je i u Bibliji, odnosno u "Prvoj
knjizi Makavejskoj". Taj deo doslovno glasi:
"Pobedi Aleksandar, sin Filipov, Makedonski, koji izane iz zemlje Kitime i porazi cara Darija... i
careva mesto njega, prethodno pak nad Jeladom".
Pod "zemljom Kitim" podrazumeva se Skitija, odnosno velika srpska zemlja i pleme. Podsetimo
se samo da je najstarije doma.e ime svih Slovena bilo - Srbi. Srpski, kasnije pak u 17. veku
slovenski etnos, imao je mnogo plemena i naroda, uostalom kao i danas. Ta srpska-slovenska
plemena strani hroni.ari su različito nazivali, ali svi stari istoriografi: .afarik, Zering, Dobrovski,
Dalimil, Ra.ki i mnogi drugi tvrde da se radi o srpskom praistorijskom etnosu, najbrojnijem na
"zemljanom .aru". A njihova zajedni.ka ku.a bio je - isti jezik.
U "Prvoj knjizi Makevejskoj" kasnije se spominje i Filip Peti, ali i jo. jedan srpski (skitski) car -
Persej.
Kada je Aleksandar Veliki Karanovi. osvojio i grad Vavilon (dana.nji Irak) za svoga namesnika
Satrapa ostavio Mazea, a potom je Aleksandar postavio svog sunarodnika Srbina po imenu
Stamen (Stamenko), .to je i danas uobičajeno ime kod nas. Treba podsetiti da su Srbi osnivali
svoje dr.ave na azijskom kontinentu jo. u vremenu prvog Arijevog pohoda na Indiju. Vonu
autohtonih arijevaca, naroda iz dunavskog bazena civilizacija, anti.ki mit pamti kao Aresa - boga
rata, a opeva ga i Homer. U vedskim knjigama on se zove Arjun, ali poti.e od praistorijskog
plemena Menana (Meda) koji su nastanjivali prostor dana.nje Stare planine.
Elem, Aleksandar Veliki Karanovi. je samo vra.ao teritorije koje su istorijski pripadale u
pro.losti carevima njegovog naroda, sa .eljom da obnovi svetsko carstvo.
U Vavilonu Aleksandar Veliki je podigao i hram bogu Belu (Balu). A ime srpskih Tribala i
znači: Tro-bali, odnosno - trobočni. A bog Baal je prema Plutarhu ("Slavni likovi antike, str.
325) bio bog Serbon, odnosno Herakle, Aleksandrov predak.
U srednjem veku roman "Aleksandrida" odigrao je veliku ulogu u o.uvanju svesti i tradicije o
srpskom poreklu Aleksandra Velikog. Bio je veoma popularan i do.iveo je vi.e verzija i prerada.
Smatra se da ga je napisao Kalisten (4. vek p.n.e.), a da je posebno postao popularan posle
vizantijske hristijanizacije Srba.
Roman je u.ao u knji.evnost svih slovenskih naroda, ali je najpopularnija ostala verzija "Srpska
Aleksandrida". (lit: R. Marinkovi., "Srpska Aleksandrida", 1969.)
Srednjovekovni roman "Aleksandrida" sa.uvan je u riznici Pe.ke patrijar.ije, gde je
svojevremeno pronanen. U njemu se izmenu ostalog govori o Aleksandru Velikom Karanovi.u,
kao "slovenskom, a naro.ito srpskom gospodaru".
Treba ista.i .injenicu da cara Aleksandra najvi.e svojataju Srbi, neuporedivo vi.e od drugih
aspiranata. A kao .to smo u prethodnim poglavljima videli, to potvrnuju i drugi istoriografi
stranog i doma.eg porekla, i brojni istorijski izvori.
"Kada je Aleksandar Makedonski krenuo u osvajanje sveta prvo je naišao na jedan grad koji se
zvao Nisa. Naime, Grci smatraju da je njihov bog Dionisis, koji se, opet, vezuje za Tra.ane, bio
ronen u Nisi. Georgijev smatra da dako-mezijskom jeziku pripada i tribalski, ali i darodanski. U
svakom slu.aju, teritorija Tribala je u antici smatrana tra.kom i da je njihova veza sa Tra.anima
bila starija i ja.a nego sa Ilirima", pi.e .ivojin Andreji..
Potrebno je da se prisetimo osnovnih mitskih .injenica. Dionisije (Deonizis) je sin Nisin. A Nisa
je .erka ra.anskog bo.anstva Aristeja, odnosno unuka boga Apolona.
Ime Apolon je izvedeno iz ra.kog jezika od reči Aplu. Aplu je bio jedno od prvih ra.anskih
bo.anstava. Imaoje sestru Menrfu, koju su Rimljani prekrstili u Minervu - boginju mudrosti.
Osvajanje Indije
Veliku zemlju Aleksandar je pokorio sa sto hiljada vojnika
Po Nisi - grad Ni. i danas nosi ime, i to je praistorijska prestonica Srba, na koju je Aleksandar Veliki nai.ao
kada je krenuo u osvajanje anti.kog sveta, .to zna.i da je ime Ni.a, ra.kog odnosno tribalskog porekla,
.to je svejedno, jer su sva srpska anti.ka plemena na Balkanu govorila srodnim, gotovo istim jezikom,
bez obzira na druge ekonomske, socijalne, dr.avne ili bilo koje druge razlike.
Osvojiv.i ove predele Aleksandar Veliki je s ponosom govorio: "Pokorio sam Trakiju, Ilire, gospodarim
Tribalima i Medima" (Plutarh). Prakti.no, on ih je ponovo ujedinio u isto carstvo - srpsko.
Osvajanje Indije od strane Aleksandra Velikog Karanovi.a vrlo je poznato po raznim izvorima, i zato
ne.emo se zadržavati na sam proces prodiranja do Indije, borbe sa lokalnim vladarima i drugim
problemima koji su pratili njegovu vojsku od 100 hiljada vojnika.
Za nas je ovde va.nije da istaknemo značaj ovog velikog istorijskog pohoda, i sa aspekta op.te, ali i
srpske ratni.ke istorije. Prvi put anti.ki svet Sredozemlja dolazi u puni dodir sa Dalekim istokom posle
hiljadu godina od Heraklovog pohoda (Bog Serbon) na istoku po.tovanog kao Bog Baal. On je kao .to
smo ve. rekli, bio daleki predak Aleksandrov.
Aleksandar je te.io da pove.e Indiju sa svojom ogromnom dr.avom, a u indijskim gradovima je ostavio
garnizone, sa najodanijim srpskim vojnicima - Tribalima i Ilirima. Oni su doprineli zbli.avanju Indije i
starog anti.kog sveta.
Tako je u severnu Indiju po.eo da se ose.a uticaj gr.ke i tribalkse (srpske) kulture, pored persijske.
Arheolozi su u predelu grada Kandagara prona.li vajarska dela iz tog perioda u takozvanom "gr.koindijskom"
stilu. (lit. V. I. Avdijev: "Istorija starog Istoka", Beograd, 1952)
I kad je Aleksandar Veliki Karanovi. stigao u severnu Indiju, tamo su ve. postojali toponimi, hidronimi i
oronimi koji su .isto srpskog porekla, a poti.u iz vremena prvog osvajanja Indije od strane Arija.
Dvadesetak geografa i istori.ara stranog porekla spominju ova imena, kao .to su: Srba, Sorbana, Kovilje,
Mala bara, Bela zora, grad, Kos, Carevo, Mlava, Drvar, Timok, Morava, Drava, Serbistan, Ravna Gora,
Kotor, Srbelj, Pramen, Seja, Borje, .arnigor, Sivonja, Lakat i na desetine drugih naziva mesta, reka i
planina.
Naravno i u zapisima o vojevanju Aleksandrovom u Indiji spominju se mnoga od ovih imena, ali ne sva,
jer je Alekandar prekinuo osvajanje Indije kod reke Hifazis, po.to mu je vojska otkazala dalju poslu.nost,
te je bio primoran da se vrati, ne osvojiv.i staru veliku dr.avu Sarbarsku, gde su Srbi imali svoju vlast u
skoro hiljadu biolo.kih kolena vladara.
Aleksandar se vratio iz Indije preko bezvodne pustinje Gedrozije, a glavninu vojske poslao je morem na
.elu sa Nearhom. Vratio se kao jedan od najve.ih osvaja.a sveta, kao gospodar svega do tada poznatog
sveta, on - Aleksandar Veliki Karanović - car srpski.

Izvinite zbog grešaka u tekstu sa našim slovima  č,ć,š,đ,ž,đ do kojih je došlo usled konverzije iz PDF-a u DOC format... V.S.

Нема коментара:

Постави коментар